Све више младих се досељава у Србију

Иако мно­го­број­на ис­тра­жи­ва­ња и про­це­не ме­ђу­на­род­них и до­ма­ћих на­уч­них ин­сти­ту­ци­ја го­во­ре да се из на­ше зе­мље сва­ке го­ди­не исе­ли из­ме­ђу 20.000 и 30.000 осо­ба, но­ва сту­ди­ја Беч­ког ин­сти­ту­та за ме­ђу­на­род­не еко­ном­ске сту­ди­је ка­же да је у пе­ри­о­ду од 2015. до 2019. го­ди­не Ср­би­ја за­бе­ле­жи­ла не­то „при­лив мо­зго­ва”, што би зна­чи­ло да се ви­ше мла­дих ви­со­ко­о­бра­зо­ва­них осо­ба до­се­ли­ло не­го од­се­лио из на­ше зе­мље.

Ре­зул­та­ти ове сту­ди­је го­во­ре да се у том пе­ри­о­ду у Ср­би­ју до­се­ли­ло око 90.000 мла­дих, а то су пре све­га ака­дем­ци ко­ји се вра­ћа­ју у зе­мљу по за­вр­шет­ку сту­ди­ја у не­кој од европ­ских зе­ма­ља, али и мла­ди из зе­ма­ља бив­ше Ју­го­сла­ви­је ко­ји у на­шу зе­мљу до­ла­зе на сту­ди­је, као и ви­со­ко­о­бра­зо­ва­ни мла­ди стран­ци ко­ји ов­де до­ла­зе да ра­де. 

Ка­ко ис­ти­че аутор­ка ове сту­ди­је Сан­дра Лајт­нер, ре­ги­он шест зе­ма­ља за­пад­ног Бал­ка­на ка­рак­те­ри­ше ве­ли­ка еми­гра­ци­ја, с об­зи­ром на то да је сто­па не­за­по­сле­но­сти мла­дих ме­ђу нај­ви­ши­ма у све­ту. Ме­ђу­тим, оно што је ка­рак­те­ри­стич­но за Ср­би­ју, Цр­ну Го­ру и Ма­ке­до­ни­ју је­сте чи­ње­ни­ца да је ве­ћи при­лив ви­со­ко­о­бра­зо­ва­них од њи­хо­вог „од­ли­ва” и то на­ро­чи­то у два­де­се­тим го­ди­на­ма. У Ср­би­ју се по за­вр­шет­ку сту­ди­ја у ино­стран­ству вра­ћа је­дан број ака­де­ма­ца, а ову тврд­њу по­др­жа­ва и чи­ње­ни­ца да нај­ви­ше еми­гри­ра­ју љу­ди са сред­њим обра­зо­ва­њем, гим­на­зи­јом или сред­њом струч­ном шко­лом – сва­ке го­ди­не око 2.000 мла­дих до­би­је ви­зе за сту­ди­ра­ње у не­кој од 28 зе­ма­ља Европ­ске уни­је. 

Дру­ги раз­лог ко­ји ути­че на „при­лив” мо­зго­ва у Ср­би­ју је­сте чи­ње­ни­ца да због ре­ла­тив­но ни­ских це­на сту­ди­ја ве­ли­ки број ака­де­ма­ца из зе­ма­ља бив­ше Ју­го­сла­ви­је до­ла­зи на фа­кул­те­те у на­шу зе­мљу – ста­ти­стич­ки по­да­ци го­во­ре да се у 2018. го­ди­ни чак 11.500 сту­де­на­та из БиХ, Цр­не Го­ре, Хр­ват­ске, Сло­ве­ни­је, Ма­ке­до­ни­је, Ру­си­је и Ли­би­је шко­ло­ва­ло у Ср­би­ји. И ко­нач­но, тре­ћи узрок је чи­ње­ни­ца да Ср­би­ја и Цр­на Го­ра све ви­ше при­вла­че ви­со­ко­о­бра­зо­ва­не стран­це.

У при­лог овој те­зи ин­ди­рект­но го­во­ри и по­да­так да се Бе­о­град на­ла­зи на вр­ху ли­сте нај­о­ми­ље­ни­јих европ­ских гра­до­ва за жи­вот и рад ди­ги­тал­них но­ма­да – про­фе­си­о­на­ла­ца у обла­сти ди­ги­тал­них тех­но­ло­ги­ја, ко­ји не мо­ра­ју фи­зич­ки да бу­ду при­сут­ни на јед­ној ло­ка­ци­ји да би оба­вља­ли по­сао, већ мо­гу да би­ра­ју где же­ле да жи­ве и ра­де. Глав­ни град Ср­би­је се на сај­ту „www.nomad.list”, једној од најпознатијих интернет локација за оцењивање дестинација за дигиталне номаде, нашао на седмом месту у Европи – после Лисабона, Берлина, Будимпеште, Кијева, Прага и Софије. Истраживање које су спровели иницијатива „Дигитална Србија” и Лабораторија за убрзани развој УНДП-а такође говори да се наш главни град налази на врху листе европских градова у којима се дигитални радници најдуже задржавају. 

Иако студија бечког института баца ново светло на комплексни проблем емиграције, чињеница је да ниједна домаћа и међународна институција нема прецизан одговор на питање колико се особа исељава из Србије. Процене изведене из националне Стратегије за економске миграције говоре да се у периоду од 2007. до 2016. године око пола милиона људи иселило из Србије – годишње емигрира између 30.000 и 60.000 особа, најчешће квалификованих и високообразованих.

И по индексу конкурентности Светског економског форума Србија је увек пласирана међу прве две или три земље на свету по „одливу мозгова”, а Европски завод за статистику (Евростат) 15. марта изнео је податак да је у 2019. години око 74.000 грађана западног Балкана добило држављанство ЕУ – међу новим Европљанима су 41.703 особе из Албаније, 10.297 особа из Србије, 8.047 људи с Косова, 7.147 особа из Македоније и 6.977 особа из Босне и Херцеговине. Грађани Балкана најчешће су тражили немачко и италијанско држављанство, као и пасош Француске, Шпаније и Шведске. 

Како у разговору за наш лист истиче мр Гордана Бјелобрк, начелница одељења за демографију Републичког завода за статистику, не постоје егзактни подаци о броју наших суграђана који су се привремено или трајно иселили из земље. 

– Ми знамо да емиграција јесте веома изражена, али немамо прецизне податке о броју одсељених суграђана – у наредном периоду ћемо се интензивније бавити економским миграцијама, а одговор на питање колико људи живи у дијаспори даће нам и предстојећи попис становништва. Оно што знамо јесте да медицински, фармацеутски и стоматолошки факултети у Србији привлаче велики број студената из региона јер су цене студија ниже, али не знамо шта се с овим академцима дешава када заврше студије. Пандемија короне свакако је утицала на повратак великог броја грађана Србије из иностранства, а процене говоре да се око 400.000 њих током прошле године вратило из Европе у матицу – подсећа наша саговорница. 

Доктор Владимир Никитовић, виши научни саветник из Центра за демографска истраживања, каже да процене говоре да сваке године из земље одлази између 20.000 и 30.000 људи и додаје да ће се тај тренд наставити и после уласка Србије у заједницу европских народа. Он додаје да је практично немогуће доћи до егзактног броја наших емиграната јер један број њих ради „на црно” у некој европској земљи, враћа се на један дан у Србију када истекну три месеца туристичке визе, да би се потом поново вратио на „посао” у туђину.

Пројекције демографа говоре да ћемо се највише исељавати у наредних 10–15 година, али је потпуно непредвидиво колики број људи ће срећу потражити под туђим сунцем – од када је постала чланица ЕУ, Хрватска сваке године губи чак два одсто свог становништва. Ни за једну од земаља источног блока није предвиђено смањење миграције до периода 2030–2035. године.