Кратки спој око Теслиног првенца

Ужице – Шта ће сад бити с најстаријом хидроцентралом питају се ових дана Ужичани, изненађени оним што се дешава овом културном добру. Ту централу „Под градом” у Ужицу, саграђену 1900, као прву по Теслиним принципима наизменичних струја у овом делу Европе, обновио је и доградио ЕПС протеклих година (ти радови су 2020. завршени).

Али почетком овог месеца Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре поништило је решење о грађевинској дозволи које је град за те послове издао, јер како се наводи у списима предмета, нема сагласности Завода за заштиту споменика културе у Краљеву на пројекат и документацију за извођење радова.

На такву одлуку упозорила је ужичка Грађанска читаоница „Либерграф”, истакнута у последње време по настојањима да се у овом крају спречи градња МХЕ неповољних по животну средину, а јавности постану видљивији нејасни послови производње струје на овдашњим водама. Овим поводом су из „Либерграфа” новинарима доставили поменуто решење министарства о исходу радова извршених на најстаријој централи.

Ту пише да је у фебруару ове године „Либерграф” министарству доставио допис којим тражи преиспитивање и стављање ван снаге решења ужичке Градске управе за урбанизам из 2018. издато инвеститору ЕПС-у којим се, услед радова на реконструкцији централе „Под градом”, мења правоснажно решење о грађевинској дозволи из 2000. године (када је првобитно реконструисана).

Ужичка читаоница тврди да инвеститор није испунио све законом прописане услове за издавање грађевинске дозволе, да од краљевачког Завода за заштиту споменика културе није прибавио нити приложио сагласност на пројекат и документацију за извођење радова, што га обавезује Закон о културним добрима. „Објекат прве ХЕ на Ђетињи је 1977. проглашен непокретним културним добром од великог значаја за Републику Србију”, писали су министарству из „Либерграфа”.

Да то размотри, министарство је од ужичке Градске управе за урбанизам затражило списе поменутог предмета. У њима стоји да је инвеститор ЈП „Електропривреда Србије” написао да је прибавио потребну документацију за радове на ужичкој ХЕ, па и мишљење краљевачког завода из 2017. године. Али има ту споран детаљ: „У допису завода се наводи да је инвеститор био дужан да му на сагласност достави урбанистички пројекат за доградњу и реконструкцију машинске зграде МХЕ ’Под градом’ за који су тражени услови завода и издати 2016. године. Уместо сагласности на урбанистички пројекат, инвеститор тражи сагласност на пројекат за грађевинску дозволу.

Завод не може да изда сагласност на пројекат, јер се за потребе извођења грађевинских радова акт којим се остварује право на тражену интервенцију издаје у оквиру поступка обједињене процедуре”, пише у образложењу о томе, утврђује неспорним да је решење ужичке Градске управе за урбанизам донето без сагласности краљевачког завода на пројекат и документацију за извођење радова, те се зато поништава. Ово решење министарства, коначно у управном поступку, потписала је државни секретар Александра Дамњановић.

Прошле године смо, подсећамо, објавили напис о ЕПС-овим радовима на реконструкцији ХЕ „Под градом”. Тада су нам у Сектору за односе са јавношћу ЕПС-а предочили урађено у овом подухвату. Речено нам је да су завршени ти радови вредни 118 милиона динара, те да је у складу са условима Завода за заштиту споменика културе део машинске зграде са новим агрегатом преуређен како би чинио јединствену визуелну целину са главним делом објекта.

Овим се, додали су, стара ХЕ враћа у оперативно стање захваљујући додатном агрегату чија је годишња  производња око 1,7 милиона киловат-часова струје, док музејски део, са две оригиналне „Сименсове” машине из 1900, задржава то својство. – Циљ пројекта јесте да се сачува историјска баштина од значаја за Србију, развијају туристички потенцијали локалних средина и настави коришћење ове ХЕ за производњу струје из обновљивих извора – саопштили су тада из ЕПС-а, па најавили да рад реконструисане централе почиње по прибављању употребне дозволе.

За причу су од значаја и ранија упозорења Ужичана који држе до тековина прошлости – а централа је понос овог града – да није у реду што се зграда „старе даме” дограђује. Љубитељи Теслиног првенца питали су зашто дирати у ретку вредност и проширивати аутентичну зграду електране-музеја старе 120 година, те да ли је тако важна производња струје у њој и уградња додатног агрегата. Нико се на те гласове није осврнуо, ЕПС је урадио своје.

Још се у Ужицу помиње реченица „Би оно што бити не може, сину виђело из ријеке”, коју су овде изустили у чуду те 1900. кад је електрика кроз светлост сијалица обасјала невелику варош на Ђетињи. Сада, 121 годину касније, чудне ствари се око те централе догађају и питање рађају: шта чинити са оним што је противно прописима направљено, а ипак сачувати историјски споменик Теслином изуму јединствен на Балкану.