Jесмо ли сви ми жртвовани

Насиље над женама, потом религиозни и економски фундаментализам су нека од актуелних питања која поставља Роберто Запала, италијански кореограф и редитељ у представи „А. јесмо ли сви ми жртвовани”. Његово дело гледаћемо вечерас у 19.30  часова у Мадлениануму, у оквиру 18. Београдског фестивала игре, који нам осим увида у светску продукцију, увек понуди повод да дубље промислимо стварност у којој живимо.

Комад „А. јесмо ли сви ми жртвовани”, као савремена прича, посвећен је Светој Агати, заштитници Катаније. После одбијања да се уда за градског судију, овој мученици су за казну одсечене груди, а затим је погубљена 251. године. У Катанији годишња процесија која се одржава у њену част је једна од највећих у католичком свету. Светица, чија се побожна слика граничи са еротиком и садизмом (клешта, искасапљене груди), опште је позната у католичком свету, и полазна основа комада. Архаично и насупрот томе, савремено окружење религиозног славља показује контрадикције света у којем мучеништво Свете Агате симболизује опште мучилиште и идентификује мученика са његовим градом и народом.

Представа нема намеру да истражи све аспекте већ као у Борхесовом „Алефу” има циљ да покаже ко смо, ко смо били и ко ризикујемо да постанемо. Кореограф Запала приказује амбијенталност поворке која варира између светог и непристојног, фикције и побожности, љубави и беса и говори о низу аспеката, од припадности заједници, па све до тога да се истражи осећај који медијски опседнуто друштво изражава према Богу и трансценденталности.

Представа „А. јесмо ли сви ми жртвовани” је део пројекта „Ре-мапирање Сицилије”, интимног ишчитавања острвске традиције кроз Запалин јединствени речник. Дело је обновљено 2019. године, деценију после оригиналне премијере, потврђујући савременост садржаја. Музику групе „Dire Straits”, Розарија Мирађа, певача, Густава Малера, композитора, Берта Бахараха, пијанисте и композитора, као и Пучија Кастрођиванија, композитора, уживо изводи ансамбл „Лаутари”, сценографију чини 1.600 обешених грудњака, док седам мушкараца тријумфално носе тело светице…

Кореограф Роберто Запала је основао 1989. године у Катанији трупу под својим именом, а од 1996. имају подршку Министарства културе и Региона Сицилије. Запала је о новим критеријумима које намеће пандемија између осталог новинарима говорио:

‒ Није лако предвидети шта ће време донети, а то и није наша мисија. Покушавамо само да планирамо у односу на наше економске могућности, узимајући у обзир уметничке изазове. Једно је сигурно, нисмо заинтересовани за обављање активности која је искључиво дигитална. Не желимо да се одрекнемо физичке интеракције са публиком и уверени смо да ће се све вратити у нормалу.