Бењамин Нетанијаху побеђује и кад губи

Израелски изборни серијал још једном није одредио јасног победника уводећи земљу у нову фазу неизвесности, политичке парализе, а могуће је да бирачи и пети пут изађу на гласање у периоду од само две године.

Десничарски Ликуд, Бењамина Нетанијахуа, је по резултатима 88 одсто пребројаних гласова добио највише посланичких места, 30, али премијер не успева да окупи коалицију неопходног минимума од 61 места у Кнесету.

Ривали са деснице, центра и левице, иако подељени и притиснути личним анимозитетима, окупили су фронт отпора са каквим се премијер одавно није суочио, али упркос колосалним напорима да га сруше са власти, нису у стању да окупе потребну већину. Нетанијаху управља Израелом последњих 15 година, 12 узастопно, па није необично да се све врти око поларизујуће личности убеђеног конзервативца који глуми умереност увек спреман да се одрекне лојалних савезника ако то обезбеђује власт.

То што није добио већину, не значи да је Нетанијаху изгубио изборе. Он је у позицији да настави да ради оно што најбоље зна: да купи или уцени ривалске посланике и да настави да шири страх да ће левица преузети власт.

Премијер се рано ујутру у среду обратио присталицама. Уместо порука тријумфа, говорио је о „великом достигнућу” и нудио се свакоме како би обезбедио већину. „Пружам руку сваком члану Кнесета. Не одбацујем никог ко верује у исте вредности и начин владавине као и ми”, казао је премијер.

Нетанијаху је доказани мајстор политичког преживљавања и процењује се да има веће шансе да по шести пут формира кабинет. Иако је у позицији да лакше нађе излаз из лавиринта коалиционих комбинација, ломљивих споразума који ће сутра бити прекршени и обећања која се неће испунити, премијеров останак на власти највише зависи од лидера странке која је на изборе изашла у колони опозиције. Тесна већина није оно што Нетанијаху прижељкује, али он верује да ће „пружену руку” прихватити Нафтали Бенет, лидер крајње десне странке Јамина, бивши министар одбране, његов идеолошки природни партнер, али и политичар који га не подноси и жели да га наследи на премијерском месту. Бенет, „разумни десничар”, како себе описује, још се није изјаснио коме ће придружити седам посланика, подижући цену своје евентуалне сарадње.

Парадоксално, али о судбини Нетанијахуа може да одлучује и Мансур Абас, лидер Уједињене листе, коалиције четири странке два милиона израелских Арапа. Уколико својих шест посланика упути ка лидеру Ликуда, спашће политичара који је говорио да „Арапи нису део једначине”.

Нетанијаху би још једном потврдио правило да побеђује и када губи, иако се надао да ће му вакцинација против ковида 19, најуспешнија на свету, донети солидну већину. Премијер се ослонио на три странке ултраортодоксних Јевреја које му традиционално доносе гласове од седам до девет посланика, а он захваљује тако што им омогућава да буду изузети од војне обавезе, даје им богате субвенције и гарантује им вето о питањима верске праксе.

Нетанијаху, који се не придржава правила шабата или кошер исхране, може да захвали и успеху ултрадесне партије Религиозног ционизма формираној у фебруару да би однела гласове ривалима са деснице. Ционисти са шест посланика могли би да добију и министарски ресор и још су једна потврда колико је бирачко тело окренуто удесно.

Да ли се тиме отвара пут да Израел добије „најдеснију” владу у историји, што би било остварење Нетанијахуовог предизборног обећања: Имамо јединствену прилику да формирамо потпуно десничарску владу.

Свака досадашња Нетанијахуова влада, а било их је пет,  укључивала је странке са центра, чак и левице, па перспектива кабинета у коме би Ликуд био најмање десно плаши значајан број Израелаца који процењују да ће бити озбиљно угрожени демократија и независно судство које против премијера води три одвојена процеса под оптужбом корупције.

Влада, у којој би странке ултраортодоксних Јевреја имале велику политичку моћ, уноси страх међу Јевреје који се брину за грађанске слободе, права мањина, ЛГБТ популације и жена, али и међу Палестинце који би могли да се суоче са анексијом значајног дела Западне обале.

Први пут у историји избора, Нетанијаху се суочио са снажним ривалима са деснице, већином бившим ликудњацима или бившим партнерима Ликуда. Сем Јамине, још две десне опозиционе странке улазе у Кнесет: Израел Беитену (седам), секуларна националистичка странка Авигдора Либермана која заступа интересе Јевреја у Израелу који говоре руски и Нова нада Гидеона Саара (шест).

Иако је само три дана уочи гласања из Јерусалима стигла љутита порука близу 50.000 људи: „Биби одлази!” која је, прозивајући премијера по надимку, показала колика је снага захтева да премијер напусти положај, ривалски блок није успео да се уједини, чак ни на две листе, и није имао идеју ко би предводио победничку коалицију.

Странка Јеш Атид, формације која заступа интересе секуларне средње класе, је са избора изашла са 17 посланичких места, као друга по снази. Њен лидер Јаир Лапид дисциплиновано је и неконвенционално водио кампању избегавајући да саопшти да је кандидат за премијера. Иако је у интервјуу за „Џерузалем пост” рекао да је „Јеш Атид спреман да преузме премијерски уред”, можда је закаснио. На центру левици је, сем Јеш Атида, најбоље прошао Бени Ганц, лидер Плаво-беле странке и досадашњи Нетанијахуов партнер у коалицији који је изборио осам посланика. Опорављени лабуристи следе са седам, а левичарски Мерец са пет. Конзервативна Исламска арапска партија успела је да пређе цензус од 3,25 процената и својих пет посланика могла би да придружи Нетанијахуу.

Предстоје заморне недеље политичке трговине у оштро поларизованој земљи, а „Краљ Биби” је још једном показао у чему је његова предност: спреман је да умре зарад власти. Противници који га називају „премијером криминала” нису.