Кандидати за проверу имовине већ стоје у реду

Годину дана од усвајања, Закон о утврђивању порекла имовине и посебном порезу је 12. марта почео да се примењује а готово истовремено се наметнуо потенцијални први „кандидат” за тестирање нових параграфа. После две недеље медијске узбуне због наводних тајних рачуна Драгана Ђиласа на Маурицијусу, Швајцарској и бројним другим дестинацијама, тешко је замислити да се посебна јединица Пореске управе неће позабавити управо њиме. То ће лидеру Странке слободе и правде, који тврди да су докази против њега који се износе у медијима чист фалсификат, можда ићи наруку јер је и то начин да отклони сумње са себе, осим тужби које је поднео против оних који, како тврди, фабрикују лажи о њему. У исто време, може да тражи реципроцитет и исти поступак против министра финансија Синише Малог коме су неки други медији, опет наводно, нашли исто толико рачуна у банкама у Србији и повезаност са компанијама у офшор зонама.

Јавност Србије је током времена изнедрила бројне афере, реалне или измишљене, о особама чије се пословање доводи у везу са „пореским рајевима” или који имају имовину нелогично велику у односу на плате које су примали или порез који су плаћали током година. Премијерка Ана Брнабић је чак пре три године рекла да једва чека овај закон, јер разни, такозвани истраживачки медији како год хоће, без икакве одговорности, копају по имовини функционера и арбитрарно одређују ко је ближа, а ко даља породица. Закон би, према њеним речима, требало да стави тачку на тај сензационализам. Председник Александар Вучић је у неколико наврата позивао надлежне да буде међу првима које ће проверавати.

Ко ће доћи на удар Закона о испитивању порекла имовине одлучиће Пореска управа, која би приликом одређивања приоритетних категорија за контролисање морала да води рачуна о равномерној заступљености свих потенцијалних „клијената”, јер су се већ појавиле сумње да би закон могао да служи као батина у рукама власти намењена противницима. При том, сам закон у погледу приоритета не фаворизује никога – политичари, бизнисмени, естрадне и друге јавне личности немају „првенство” у проверавању у односу на остале грађане за које се посумња или утврди да је између њихове имовине и пријављених прихода распон већи од 150.000 евра.

Илузорно је, наравно, очекивати да ће овај закон исправити све неправде у овом транзицијом и друштвеним реформама измученом друштву, али бар да не испадне по оној народној – први мачићи се у воду бацају. Социолог Владимир Вулетић најпре указује на чињеницу – какав год пропис да се донесе, неки ће се владати према њему, неки неће. „Не постоји начин да се законом у потпуности промени нека врста ’обичаја’ и неће ни овај да искорени проблем због којег се доноси. Али несумњиво ће сузити могућност злоупотреба у тој области”, наглашава Вулетић за наш лист.

У овакав закон, који смо чекали од 5. октобра, а обећаван је и раније, „клеле” су се све политичке гарнитуре до сада, а највише пред изборе. ССП је управо објавио свој „План за дан после” (доласка на власт) и навео да ће у року од шест месеци бити усвојени „прави” закон о пореклу имовине, закон о специјалном антикорупцијском тужиоцу и лустрациони закон.

Упитан зашто је био тако пожељан у кампањама и обећањима политичара, а толико дуго се чекало на њега, Вулетић одговара да они који доносе прописе увек имају у виду и њихов политички аспект. Додаје да и актуелна власт вероватно тиме шаље поруку да покушава да уради нешто што до сада није урађено. „То је сигурно оно што обичан човек жели да види и да чује. У том смислу то јесте један политички поен, који ће свакако наићи на одјек”, сматра он, примећујући поводом иницијативе ССП-а, да су Ђилас и остали имали 20 година да донесу овакав закон.

Суштински разлог за толико дуго чекање је у томе што је он могао да угрози процес транзиције какав смо имали на делу у Србији. Сва социолошка истраживања су показала да је трансфер политичке у финансијску, односно економску моћ, био главни модел преласка социјализма у капитализам, наглашава Вулетић. Да је постојао овакав закон током деведесетих година прошлог века, објашњава он, две трећине нових власника капитала могло је да буде ухапшено.

После промене тог режима, наставило се на исти начин, успостављена је једна нова умреженост између носилаца политичке и економске моћи. И две трећине оних који су данас власници капитала су пословични „први милион” стекли конвертовањем политичке моћи у економску – тако што су били на државним, партијским, директорским и другим функцијама и у процесу приватизације оно што је некада била друштвена или државна својина пренели су у личну имовину.

„Актуелна власт покушава да тај процес, који је до сада био такав какав је, пресече и заустави. Да ли ће и у којој мери он бити успешан зависи од начина спровођења, да ли ће бити селективно или не. У том смислу важна је порука председника Вучића да он буде један од првих на које ће се тај закон односити. Тај позив говори о свести да ће бити различитих тумачења управо у вези са том селективношћу”, оцењује Вулетић.

Вучић је већ уверавао да међу политичарима неће бити заштићених. Оно на шта указују порески и антикорупцијски стручњаци јесте да би Пореска управа требало да крене од политичара, садашњих и бивших јавних функционера и уопште свих оних који су у додиру са јавним новцем, као главних генератора корупције у друштву. Јер, како је раније саопштено, овај закон по својој природи спада у прописе из области превенције корупције. А према међународном индексу перцепције корупције за 2020, Србија се сматра земљом у којој је ниво сиве економије висок јер има 38 од идеалних 100 поена. Тиме, другу годину заредом, заузима место у доњој половини светске листе, јер је 94. од 180 земаља, а оцена Србије је најлошија у последњих осам година, подаци су организације Транспарентност Србија.

Из Европске уније нас свакако гледају кроз лупу, будући да су на проблем корупције осетљиви колико и на владавину права и слободу медија. У последњем извештају из прошле године наведено је да је Србија остварила „известан ниво припремљености у борби против корупције”, да је постигнут „ограничен напредак” током извештајног периода, и да треба да појача напоре и рад на спречавању и сузбијању сиве економије. На оцене у следећем извештају свакако ће утицати и први ефекти примене Закона о пореклу имовине.

Иначе, „дорађиван” је и пре почетка примене, прошлог месеца, а председник Скупштине Ивица Дачић је том приликом рекао да нема лакшег закона за примену. „Зато што нема тог Србина или Бошњака или Албанца, свеједно, о Црногорцима да не говорим, који ће стећи богатство, паре, моћ, а да то неко не види. Сви који нешто стекну хоће да се то примети, а на вама је само да то што сви виде пренесете у казнене мере, да их казните и похапсите”, поручио је Дачић.

Да ли је баш тако? Стручњаци ипак упозоравају да је боље деловати превентивно и спречавати овакве појаве, јер нимало није лако накнадно утврђивати како је неко стекао имовину. Постоје бројни начини да се она сакрије, поготово ако су многи за то имали деценије на располагању.