Посао за наредних сто година

На удару закона наћи ће се сви они који су у року од три године стекли имовину која је за 150.000 евра већа од њихових прихода. На разлику ће се обрачунавати порез од 75 одсто, а циљ је да се на овај начин стане на пут корупцији и онима који нису од своје месечне плате дошли до великог новца и иметка.

Иако у Србији још од 2002. године постоји Закон о унакрсној процени имовине и прихода што је више него довољно дуго да Пореска управа изађе с именом бар једног који се на овај начин обогатио, јавност за таквог до сада није чула.

У Министарству финансија кажу за „Политику” да је први корак у примени Закона о пореклу имовине прикупљање информација од свих надлежних институција – Народне банке Србије (НБС), која има податке о девизним рачунима, Агенције за борбу против корупције, која има сазнања о државним службеницима, Управе за спречавање прања новца, локалне пореске администрације које се баве порезом на имовину... Сви они по овом закону морају Пореској управи да доставе чињенице, које ће даље бити основ за контролу.

Ти подаци се, дакле, убацују у софтвер управе, ради се анализа ризика, да би софтвер избацио имена по критеријумима који су дефинисани законом. Пореска управа је формирала Сектор за порекло имовине, где треба да ради укупно 60 запослених, углавном инспектора. За сада их има 20. То су искуснији инспектори који пролазе додатне обуке.

Ђерђ Пап, бивши директор у Пореској управи, данас порески стручњак, објашњава да је унакрсна процена основице била метод утврђивања непријављеног прихода за опорезивање и да је уведена Законом о пореском поступку и пореској администрацији још 2002. године.

– Али осим почетних активности (прикупљени су подаци о особама које су имале имовину у вредности већој од 300.000 евра) може се рећи да он скоро да није примењиван свих ових година после увођења у порески систем. Дакле овај институт је „пандан” другом институту пореског права „утврђивања порекла имовине” који је уведен Законом о утврђивању порекла имовине и посебном порезу – каже Пап.

Наглашава да је својевремено био уверен да ће „унакрсна процена пореске основице” заживети и да ће тај метод утврђивања пореза бити нешто уобичајено (баш као што је његова примена у пореским системима западних земаља). Са ове временске дистанце гледано, преварио се.

– Данас смо сведоци одређене ангажованости државних органа и његових представника у вези са Законом о утврђивању порекла имовине. После његовог доношења, донет је и пропис за спровођење, формирана је јединица Пореске управе која треба да непосредно примењује тај закон, тако да све говори у прилог томе да ће он заживети и да ће се покретати и водити поступци, надамо се само против оних који су заслужили да им се утврди порекло имовине – наводи наш саговорник.

Упитан да ли би се применом овог закона могло доћи до још неког случаја „Маурицијус”, а који би могли бити предмет контроле, Пап одговара да без обзира на то да ли постоји или не постоји случај „Маурицијус”, предметом контроле се не може назвати „случај”.

– Предмет контроле Закона о утврђивању порекла имовине је физичко лице, тачније његова имовина, а још тачније увећање имовине физичког лица за коју он не може да докаже да је стекао на законит начин. Значи, контролише се његова целокупна имовина и приходи са циљем да се утврди да ли постоји несразмера између законитих прихода и увећања вредности имовине те особе – категоричан је наш саговорник.

Овлашћења Пореске управе, додаје, односно службеника који ће тај посао радити у име управе црпе се из одредаба Закона о утврђивању порекла имовине. Такође одређена такозвана општа овлашћења налазе се и у Закону о пореском поступку и пореској администрацији.

– Мислим да је моје „веровање” као неког ко на ваша питања одговара из угла пореског стручњака у то да ли ће се, како кажете сви наћи пред лицем правде потпуно небитно и ирелевантно. Оно у шта сам потпуно сигуран јесте да ће готово сваки предмет који буде покренут бити компликован за рад и да ће се инспектори сигурно нарадити да докажу да ли је и како дошло до увећања имовине на неправилан начин – објашњава овај порески стручњак.

Поступак у којем ће они то радити је врло сложен и захтеваће велико ангажовање поступајућих службеника. Из тог разлога извесно је да ће проћи пуно времена док се не дође до „краја списка”.

Он каже да је из Пореске управе отишао пре него што су такви предмети процесуирани тако да нема информацију о томе колики број случајева „унакрсне процене” је покренуто. Упитан зашто је толико тешко кренути у обрачун с потенцијалним утајивачима, одговара да је за „обрачун” неопходна политичка воља и озбиљан и јако велики уложени стручни рад од стране Пореске управе и (у овом случају) других институција државе.

– О политичкој вољи није на мени да се изјашњавам, али знам да је стручни рад тешко обезбедити због недовољног броја запослених у овој управи и њиховог неадекватног награђивања за вођење најсложенијих пореских управних поступака. Због тога, а и због закона који омогућава да контролом може бити обухваћен велики број физичких лица мислим да ће јединица управе која је формирана за обављање послова утврђивања порекла имовина имати посла у наредних најмање 100 година – закључује Пап.