Априлски спектакл тек почетак

Упркос историјским успесима Новака Ђоковића, јединственим за српски спорт, тениска биљка се врло споро и с великим напором прима на нашем тлу. И за то што је успело, далеко највише заслуга има породица Ђоковић, оснивач првог међународног АТП турнира код нас. Захваљујући лиценци купљеној 2008, први турнир под називом „Србија опен” добио је место у АТП серији 250 и трајао четири сезоне, од 2009. до 2012. године.

На добијање места у светској тениској хијерархији, умногоме је утицала прва Ђоковићева гренд слем титула, у Мелбурну 2008, и продор на треће место светске листе. Данас, када наш ас суверено влада на светском врху, дуже од свих у историји АТП листе, породица Ђоковић поново враћа Београд у програм АТП такмичења серије 250, али жели и много више од тога.

Директор обновљеног АТП турнира Ђорђе Ђоковић најавио је да ће од 19. до 25. априла у нашој земљи играти 12 тенисера од 35 најбољих – осим њега, ту ће бити Доминик Тим, Гаел Монфис и Аслан Карацев. Долазак Станисласа Вавринке отказала је изненадна повреда, али и овакав састав је изузетан, с обзиром н то да се у исто време одржава такмичење у Барселони, с неупоредиво дужом традицијом:

– Уложили смо велике напоре да вратимо АТП турнир у Србију и да га организујемо на највишем нивоу, у складу са мерама Владе Србије и АТП. Ово је само почетак, нама је циљ да турнир у наредним годинама добије лиценцу 500. Одзив играча је добар, будући да се у исто време игра турнир и у Барселони.

И то није све. Ђорђе Ђоковић је најавио да ће се ове године одржати четири турнира у Београду, као никада раније у Србији. Недељу дана пре АТП турнира планиран је челенџер за тенисере нешто нижег тренутног ранга, а на помолу су и прва два међународна женска такмичења у нашој земљи. Први ВТА турнир серије 250 код нас, на програму је од 16. маја, а први женски челенџер – од 22. јула.

Главна представа, од 19. априла, предвиђена је без присуства публике и уз ограничено присуство медије. Најављено је да ће играчи бити смештени у „полубалону” и изоловани, са редовним тестирањем, као и да ће турнир имати и хуманитарни значај.

И мада ће наша публика жалити што не може директно да прати борбе у својој земљи, организација оваквих међународних такмичења била би истински подвиг у најгоре доба за светски спорт, када се овакве манифестације листом одлажу и отказују. Ове године, са искуством „Адрија тура”, организатори ће бити под додатним притиском да се спроведу све здравствене мере, али не треба сумњати да ће у томе и успети.

На видику је сјајна промоција за наш мушки тенис, који никада током ранијих деценија развоја није имао петорицу у 60 најбољих на свету (Ђоковић, Лајовић, Крајиновић, Кецмановић и Ђере), на челу са апсолутним владаром, као и прилике да се искажу наше младе тенисерке, које већ дуго не могу да се приближе успесима Ане Ивановић и Јелене Јанковић.