Мали светови свакодневице

У изузетном амбијенту топчидерског Конака кнеза Милоша (Историјски музеј Србије) недавно је отворена веома успела изложба „Мали светови свакодневице. Градска култура Србије у 19. веку”. Инспирисана идејом реконструкције одређених сегмената градске културе у Србији 19. века, изложба је осмишљена на темељу брижљиво изабраних предмета и архивског материјала. Направљена симболично скромним средствима, захваљујући идејама и труду младе ауторке Катарине Митровић и коауторског тима, ова поставка јасно показује да су за успелу изложбу пресудни знање, ентузијазам и идеје кустоса, као и несвакидашњи материјал похрањен у „привременим” депоима Историјског музеја Србије.  

Основна тема поставке је праћење токова европеизације свакодневног градског живота у Србији током 19. века. Почев од јаких оријенталних утицаја, преовлађујућих у првој половини столећа, који су илустровани бројним предметима свакодневне употребе, од кухиње до ношње, као и занимљивим текстовима на пратећим паноима, изложба настоји да дочара преломне промене до којих је дошло у српском друштву. Ношење оријенталне одеће симболисало је почетком века нови, бољи друштвени положај Срба, као што су ови утицаји на уобличавање српског грађанског костима суштински препознавани као национално обележје у каснијим фазама. У овом сегменту поставке, показане су тканине увожене са истока, развој специфичних заната, трагови утицаја у начину исхране, постављању софре, популарним рецептима који илуструју навике у исхрани, прилагођавање модних струјања традиционалним укусима.

Прихватање западњачких, пре свега аустријских, а потом француских обичаја и потрошачке културе у свакодневном животу градског слоја српског становништва приказано је на овој изложби различитим средствима. Изузетни предмети попут породичног албума Јована Илкића, ручне апотеке кнеза Александра Карађорђевића, реконструкције мушке бербернице са пратећим предметима, сервиса увезених из Беча, попут комада из радионице Солинген који су припадали патријарху Јосифу Рајачићу, или пак првих производа српске фабрике стакла у Јагодини, сведоче о убрзаним процесима примања нових навика у свакодневном животу и уобличавању материјалног света који нас окружује. Приказивање предмета укомпоновано је, веома вешто, са оновременим огласима, рекламама, исечцима из новина, дневничким белешкама, куварима и популарним рецептима, који су истакнути на позадинским паноима, што много доприноси илустративности изложбе и оригиналности ауторског приступа теми.

(/slika2)Посебна пажња посвећена је променама у начину организације свакодневног живота, које на посредан, али упечатљив начин сведоче о сложености процеса стварања грађанске Србије, њених идеала и вредности, преломљених кроз призму односа према традицији, као и увођења нових ритуала унутар свакодневице српске породице. Тако је посетиоцу изложбе пружена прилика да види једну специфичну слику целокупног друштва, посебно места куће и породице у њему, са свим оним променама које указују да је кућа на својеврстан начин била не само место приватности, већ и нове социјалне репрезентативности, те носиоца породичног угледа. Изложени правци сагледавања важних токова друштвеног развоја наглашени су различитим средствима. Почев од изгледа трпезарије као места окупљања породице око обеда, уједно и огледала породичног благостања, преко новог начина уређења дома које се огледа у употреби предмета типа муштикли и табакера који замењују дуванкесу и лулу, обичаја пијења кафе са млеком, продора средњоевропских јела, навика служења десерта и кафе у салону, коришћења украсних мастионица, кутија за накит, пригодних орнаментисаних нотеса са оловчицама, до нових обичаја у нези тела, личној хигијени, праћењу модних токова у грађанском костиму попут ношења наочара за сунце, сунцобрана, џепних сатова, цвикера, лепеза, рукавица специјалне израде, фракова са цилиндром и печатног прстења.

Изложба о којој је реч и која још траје, окренута реконструисању светова „малог човека”, прати важне токове модерних историјских истраживања која су и у нашој средини већ дала веома вредне доприносе. На овај начин се најбоље усклађује креативна музејска пракса са струјањима у области научне мисли, што по правилу даје резултате који се памте. Остаје само да се надамо да ће изложбе попут „Малих светова свакодневице” или „Убиства владара” коју смо имали прилике да видимо у новоотвореној малој галерији Историјског музеја на Тргу Николе Пашића, својим квалитетом и интересовањем публике које су изазвале подстаћи одавно обећавано смештање овог репрезентативног националног музеја у простор који му припада у српској култури.