Произвођачи свиња прелазе у ратаре

Аграрна комора пољопривредних произвођача Србије упутила је захтев влади и Министарству пољопривреде да се размотри могућност интервенције државе у откупу свиња и јунади.

Како се наводи, Аграрна комора разматрала је актуелне проблеме у сточарству и будући да постоји застој откупа стоке предлажу надлежнима да уколико је могуће одобре замену товних свиња и јунади за кукуруз преко Републичких робних резерви.

– Овом интервенцијом, у тешком моменту, то би била помоћ фармерима у Србији да се реше тржишног вишка, а тим потезом би утицали на занављање новог циклуса у производњи  меса – наглашава се у саопштењу и додаје да није потребно наводити колико је за Србију важан овај сектор за обезбеђивање самодовољности у производњи хране.

Подсећају и да је последња интервенција државе био откуп јунади преко Републичке дирекције за робне резерве и стимулација са 20.000 динара за продају грла кланицама.

Зоран Ерић, председник Уније сточара Срема и Мачве каже да то удружење подржава овакву иницијативу а предлаже и да се сељацима, уколико је могуће, из робних резерви као помоћ да кукуруз јер је цена свих житарица порасла.

Ситуација на тржишту је лоша, наводи наш саговорник. У једном тренутку откуп товљеника је престао, па је после реаговања произвођача поново кренуо али по изузетно ниским ценама. Откупна цена свиња тренутно је од 110, до максимално 120 до 125 динара (плус ПДВ) по килограму и то у мини-кланицама.

– Мислим да то не води ничему. Накупци мешетаре и плаћају ниску цену. Домаће свињарство је угрожено. Велики број сточара одустаје и прелази у ратарство. Цене житарица су тренутно јако добре али то не може да потраје вечно. Прошле године се погодило да су били добри и приноси и цена. Шта ћемо ако дође суша – наглашава Ерић и додаје да морамо одржати самодовољност своје производње и да је криза са короном то најбоље показала.

Овај сектор производње хране глобално трпи вероватно највећи утицај здравствене кризе. На многим тржиштима постоје велики вишкови а глобална цена меса у просеку је пала за 4,5 одсто у односу на 2019. годину. Светска цена свињетине пала је за 3,6 процената, а говедине за 1,4.

Према подацима Привредне коморе Србије код нас је евидентиран пад потрошње за око 20 одсто, што доводи у проблем целокупни сектор.

– У Европи се цене свиња и меса полако враћају на време пре ковида. Јасно је да постоји утицај пандемије. Али ако говоримо о паду потрошње, како то да има купаца и накупаца свиња по цени од 120 динара, а нема за 150 – наводи он.

Сматра да су у свему овоме дебљи крај извукли и потрошачи и пита зашто не појефтини и месо у радњама, ако је откупна цена свиња овако ниска.

– Да ли сте приметили да је месо јефтиније у Србији? То се не догађа, можда је за нијансу и скупље. А та цена је формирана пре годину дана када је „жива вага” била од 160 до 180 динара по килограму. Трговински ланци су највећи профитери у свему овоме, па онда кланице – каже председник Уније сточара Срема и Мачве.

Држава је последњи пут реаговала с интервентним откупом 2019. године а пре тога и 2015. због поремећаја на тржишту и пада откупних цена свиња.

Ерић напомиње да је интервентног откупа било у више наврата и то је у одређеном моменту давало резултат. Можда би и сада дало ако би се учинило по моделу који је недавно урађен за произвођаче јунади.

Према сазнањима и из овог удружења, за испоруку пред 1. мај и Ускрс стиже од 50.000 до 60.000 товљеника из Мачве и Срема.

– То је број којим располажемо и кланичари и трговински ланци јако добро то знају. Смањују цену свиња, како би јефтино купили робу али не спуштају и цену меса. Зашто би потрошачи плаћали свињски бут 450 или 500 динара, ако је цена свиња 120 динара – истиче Зоран Ерић.