Слобода у смелом театру

„Опет слобода” назив је нове сезоне Рефлектор театра, независне омладинске позоришне продукције која је протеклих година пажњу јавности скренула занимљивим сценским рукописом. Поред постојећег репертоара, у плану су четири нове премијере.

‒ Иако независна сцена у скорије време није оволико била системски занемарена, верујемо да ћемо успети да баш у оваквим околностима изнедримо читаву сезону у којој смо већ почели да се бавимо слободом и у ширем, али пре свега у ужем, интимном смислу. Пројекат „Слобода” Војкана Арсића требало би да изађе у мају и буде нешто ново у погледу форме за нас, али и нашу публику. Такође, бавићемо се Уставом и правима грађана, алармантно загађеним ваздухом, а Миња Богавац ради свој ауторски пројекат „Мрзим позориште”. Много се радујемо свему што нас чека ‒ каже глумац Ђорђе Живадиновић Гргур, који је својим даром изборио место међу уметницима у овом смелом театру. Да није постао глумац, Живадиновић би се бавио дипломатијом, па можда и новинарством.

‒ Студирао сам међународни смер ФПН у Београду, дакле могао сам да се бавим дипломатијом, али негде на средини сам стекао увид у механизме за постизање успеха у том свету који ми се нимало нису допали. Наравно, и моје интересовање за глуму као позив је сразмерно расло, и уписао сам студије глуме са 22 године, после завршене треће на ФПН-у. Остало ми је тамо осам испита до краја, али заиста сам био одлучан ‒ каже Живадиновић и додаје:

‒ Ништа мање деликатно и комплексно није ни у свету уметности. Али сам далеко срећнији јер се бавим стварима које ме више узбуђују и забављају, на начине који су ми ближи и дражи, окружен људима који ми неупоредиво више пријају и мотивишу ме, поред свих изазова и препрека које статус фриленс глумца носи овде и сада.

Тако се Ђорђе Живадиновић Гргур у протеклом периоду остварио у целом спектру занимљивих јунака.

‒ Имао сам прилике да играм најразличитије ствари и то ми је донело много радости и знања, отворило низ перспектива из којих могу да приступам проблемима и задацима у послу, али и животу. То је врхунска бенефиција на оба поља! До сада ме се готово сваки пројекат лично тицао, из приватних, идеолошких или естетских разлога, а кад је тако, онда цели урањате у материјал или идеју и потом израњате паметнији, сензитивнији, бољи. То је главни параметар на основу ког знам да ли је пројекат квалитетан: ако због њега постајем бољи. Тако ме је серија „Убице мга оца”, у којој тумачим лик Петра Ковачевића, подсетила да морамо без страха и оклевања да устајемо за своја права јер после може да буде касно, „Рибари” шта је заправо слобода и да не постоји ако није доступна свима, „Аутентична тумачења ’68” да свако има право на своју истину, али и то да свака истина није универзална и нужно релевантна ‒ прича Живадиновић и констатује да су његов фах управо личности представе „Смрт фашизму: О Рибарима и Слободи”, које глумци не тумаче у класичном смислу драмске парадигме.

‒ Ти млади људи су заиста бастиони врлине: Лола, Јурица, Слобода и остали који су страдали и нису стигли да постану део владајућих структура, а пола века потом пали су у заборав и, зашраво, некакву каљугу, страшно непоштено. Обожавао сам истраживање о њима. Играо сам у серији „Преживети Београд” лик Саше, простодушног дечка са села и то ми је донело велико задовоство, јер сам радио с дивним људима и играо лик за који нисам био избор на прву лопту, али утолико сам више уживао. С друге стране, тумачио сам Фредерика у Стриндберговом „Пеликану”, и такође волео тај задатак, али и намучио се доста, иако сам разумео његове проблеме, уз сву контекстуалну даљину наших друштвених и приватних позиција. Битно ми је да у задацима има дубине и простора за размаштавање. Немам проблем са умором, ако је изазов велики.

Свет после пандемије неће више бити онакав каквог смо знали, сматра уметник. Чему се нада?

‒ Надам се да ћемо бити мање осорни и бахати, да ћемо се више слушати и поштовати, и нећемо одустајати једни од других, без обзира на ситуације. И да ћемо много више радити да бисмо могли више од себе да понудимо другима. Рад и радост ‒ наводи Живадиновић.