Европско радно време гоји

Од нашег специјалног извештача
Амстердам – Попити 150 милилитара вина дневно, појести најмање 400 грама воћа, почастити се са 100 грама црне чоколаде на дан, а четири пута недељно ваљало би да на јеловнику имамо 114 грама рибе. Уз овакав јеловник не иде ниједна цигарета, а подразумева се обавезна умерена физичка активност.

Ово је једна за наше прилике необична препорука која стиже од светског експерта за шећерну болест, професора Олафа Педерсона, који је на Европском конгресу о дијабетесу у Амстердаму одржао уводно предавање на симпозијуму "Ново Нордиска" о променама у лечењу дијабетеса и најбољим терапијама. Овај необичан "рецепт" треба заправо да допринесе смањењу ризика од инфаркта и спречавању промена на крвним судовима код дијабетичара, али и сасвим здравих особа.

Реч је о намирницама које су изразити антиоксиданси, дакле, и по закључцима др Педерсона, оваква исхрана, уз редовну физичку активност и добру терапију дијабетеса, може да смањи ризик од васкуларних болести чак за 75 процената. Лекарима није било тешко да дефинишу оно што је оптимално за лечење, исхрану и начин живота једног дијабетичара, да то сажму у водиче добре праксе, али је професор Педерсон упозорио да постоји велики јаз између ових оптималних препорука и клиничке праксе, односно онога што се догађа у стварном животу. Тако у Америци имају најбољу дијабетолошку заштиту, најбоље лекове и највише новца дају за научна истраживања у области дијабетеса, али као да све то не вреди: број оболелих од шећерне болести се повећава изнад свих најцрњих прогноза. Професор Педерсон је сваког од 3000 лекара, који су на симпозијуму попунили огромну "Јан Вермер" салу амстердамског конгресног центра "Раи", подсетио да сваки лекар мора да мотивише свог пацијента индивидуално. Он је подсетио и да је лечење дијабетеса типа два данас једнако глобалној превенцији болести срца и крвних судова, које су у великом делу света на првом месту узрок смрти.

Познати италијански експерт Роберто Рица, због бољег лечења, поручио је да сваки дијабетичар мора да зна шта су оптималне вредности од којих му зависи живот без компликација. Те вредности су: шећер у крви испод или једнако седам, крвни притисак не виши од 130 са 80, ЛДЛ холестерол нижи од 4,5 милимола, а индекс телесне масе испод 25, тј. да не буде гојазан. Такође, пушење мора обавезно да остави, а редовна физичка активност треба да му буде гесло. Тако ће се ризик од инфаркта, можданог удара, оштећења бубрега и промена на крвним судовима и на ретини ока, што су најчешће и најстрашније компликације шећерне болести, свести на минимум.

На препоручене оптималне вредности, али и на то да дијабетичар у име здравља дневно сме да "смаже" сто грама чоколаде и попије 1,5 децилитар вина, наши лекари, а било их је на симпозијуму у знатном броју, ипак су се само горко насмејали.

Докторка Светлана Зорић, дијабетолог са Института за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма Клиничког центра Србије, каже како наши пацијенти у највећем броју себи не могу да приуште квалитетну, здраву исхрану, а пацијенти пензионери се жале да једва имају за хлеб и млеко.

– Најважније за дијабетичаре јесте да увек доручкују код куће. Ми још имамо срећу да немамо европско радно време, јер људи на Западу су гојазни и имају дијабетес у високом проценту пошто најчешће једу један обилан оброк, после радног времена, углавном у вечерњим часовима – каже докторка Зорић.

Др Драган Стојшић, ендокринолог из Здравственог центра у Сомбору, међутим, примећује да је наш велики проблем што се људи појављују код лекара кад је шећерна болест већ напредовала. Др Стојшић каже да није ретко да човек на лекара специјалисту помисли тек када му ујутру измерени шећер буде око 10, а после јела 15, а буде и оних који са поносом изјаве да кад поједу бурек измере шећер и до 20!

– Увек кажем ако је пацијент добар – добар му је и шећер у крви, а такав је пацијент онај који схвата колико од њега самог зависи како ће се одвијати његова болест, па мотивише и самог лекара – додаје докторка Зорић.

Др Миле Новковић, дијабетолог из Здравственог центра у Врбасу, наглашава колико је важно схватити да је шећерна болест обољење које дуго протиче без симптома, човека ништа не боли, а последице су трајне и често непоправљиве. Др Новковић каже да код нас пацијенти стижу када лекари могу само да спречавају даље компликације. Наш народ нема пара за дијете, каже Новковић, али бар може да доручкује код куће, једе мање оброке, правилно распоређене током дана.

Наши саговорници потврђују да и у Србији имамо епидемију дијабетеса. Додали су да свако од њих на својим дежурствима види мршаве људе који су доживели инфаркт, као и да свако од њих већ има пацијенте са дијабетесом типа два, који имају једва 20 година, али су гојазни и врло болесни.

--------------------------------------------------------------------------

Висок холестерол већ у основној школи

"Удружени за здраво срце", овогодишњи је слоган под којим ће 30. септембра бити обележен Светски дан срца, а циљ је да се укаже на кључни утицај родитеља на децу кад је реч о стицању здравих навика. Родитељи треба да буду деци најбољи узор како да се правилно хране, редовно вежбају и, наравно, не посежу за цигаретама, главна је порука коју Светска федерација за срце, организатор ове манифестације осам година, шаље у свет овога пута. Тим поводом јуче је одржана конференција за новинаре, на којој су представници Министарства здравља Србије и остале здравствене установе говорили како ћемо ми обележити Светски дани срца.

Др Невена Карановић, генерални секретар Министарства здравља, подсетила је да су болести срца и крвних судова узрок више од половине свих смрти у Србији (57 одсто). Међутим, превенција инфаркта и шлога има великог успеха уколико се смање главни фактори ризика – повишен крвни притисак, повишен ниво холестерола и шећера у крви, ако се повећа унос воћа и поврћа, смањи гојазност, а сви покрену више на физичке активности.

По оболевању и смртности од болести срца и крвних судова смо у самом врху Европе, подсетила је докторка Карановић и зато је важно подстаћи родитеље да код деце утичу на стварање здравог стила живота. Да времена за одлагање немамо, говоре и подаци из једне студије која је у 16 градова Србије обављена од 1998. до 2002. године, а обухваћена су деца од трећег до осмог разреда. Лекари су дошли до података да се међу нашим основцима већ 15 одсто деце бори са гојазношћу, док код 10 процената деце су утврђене повећане вредности холестерола, односно масноћа у крви. Немали број деце већ са 15 година има повишени крвни притисак, који се креће од 130 до 140 са 80 до 85 милиметара живиног стуба. Узроке треба тражити у неправилној исхрани, недовољној физичкој активности, чињеници да наша деца све мање бораве у природи.

Др Снежана Стевановић, из Градског секретаријата за здравље, подсетила је све грађане да су им у домовима здравља на располагању центри за превенцију у којима, без упута, радно активно становништво може за врло кратко време обавити основне контролне прегледе и проверити своје здравље. У овом часу центри за превенцију раде у свим домовима здравља у Београду, осим у Дому здравља "Врачар" и "Стари град" мада и тамо грађани преко изабраног лекара могу без проблема да обаве контролу свог здравља.

Примаријус др Ђурђа Кисин, из Института за јавно здравље "Милан Јовановић Батут", позвала је све грађане да се у недељу. 30. септембра на платоу испред Храма Светог Саве окупе на манифестацији обележавања Светског дана здравља. Осим што ће бесплатно моћи да провере холестерол или шећер у крви, измере крвни притисак и поразговарају са лекарима, посетиоци ће добити воће, препоруке о исхрани, биће им мерен БМИ, индекс телесне масе према којем се одређује степен гојазности или нормалне ухрањености.