Почеци увек трају

Моју трку трчим већ 36 година. Са сваком новом улогом сам на почетку, каже Олга Одановић, првакиња Народног позоришта у Београду. Баш као што је говорио Душко Радовић: Крајеви се потроше, почеци увек трају. Почетак – ето шта је на крају!

У својој дугој глумачкој каријери, остварила је широк дијапазон улога. Била је госпођа Рада („Кад порастем бићу кенгур”), Јелицина мајка („Лифт”), Параскева („Гуча”), директорка („Клопка”), Спириница („Народни посланик”), богата удовица Фема („Покондирена тиква”), Лименко („Чаробњак из Оза”), Оливија („Богојављанска ноћ”), Златана („Село гори, а баба се чешља”), ево, сада је енергична пензионерка Милева у серији „Радио Милева” на РТС 1. Поносна је и на представу „Бела кафа” по тексту Александра Поповића, а у режији Милана Нешковића, у Народном позоришту, као и на култне „Чикашке перверзије”. Ускоро ће заиграти једну од носећих улогу у представи „Вуци и овце” Николаја Островског, у режији Егона Савина. Премијера је заказана за 12. мај, на Великој сцени Народног позоришта.

У паузи између проба, Олга нам прича да се радовала када је добила улогу Милеве. Од креатора серије Небојше Гарића добила је сценарио и није се двоумила да ли ће да прихвати улогу.

(Фото РТС/Г. Јовић)

Племенита душа

– Карактери ликова су били назначени у јарким бојама. Као када имате палету за сликање, ту су биле црвене, жуте, плаве, тиркизне... Моја Милева је била једна од тих, јаких боја. Она је и мајка, и бака, и интелектуалка, и мајстор... Радознала је, сналажљива, оштроумна, премазана, чини се, и лукава, а у суштини је једна добра душа. Племенита. После 97 снимајућих дана било нам је жао што је дошао крај нашем дружењу – каже наша саговорница, добитница признања „Љубинка Бобић”, „Жанка Стокић”, „Раша Плаовић”... – Сценаристи Маријана Чулић, Зорица Цвијетић и Жељко Хубач написали су духовиту хронику у којој је сваки глумац имао право да свој лик брани до краја.

Свака епизода је призор из наших живота, каже. Снимање сцене у којој неуропсихијатар Сава Марић саветује Милевину ћерку Наталију, била је више пута прекидана, јер и сам редитељ Елмир Јукић није могао да издржи и не насмеје се на ћеркин коментар.

– Е, ту ћете видети колико мајка може у животу лоше да утиче на своје дете. Деца су у овој серији нормална, а родитељи су „луди”. Претерују.

Тога, додаје глумица, има у животу, и то није претеривање.

Чујемо да је редитељ Јукић глумцима дао „зелено светло” да могу да „уђу” у мале стилизације и то их је, вели, највише радовало.

Саветујем стрпљење

Глумица Олга Одановић је супруга глумца и професора глуме Драгана Петровић Пелета. Њихов син Јаков је одабрао филмску и ТВ продукцију, а ћерка Ленка већ добија своје прве улоге и попут својих родитеља биће на многим искушењима. Питамо, шта су јој родитељи саветовали?

– Данас није лако младим људима. Ја свима саветујем стрпљење. Глума то захтева. Млади глумац је жељан и гладан да игра сад и одмах, то разумем, и сама сам се тако понашала. Увек ће вас наћи улога која вама припада. То саветујем и мојој Ленки. Сваки глумац је имао паузу и по две, три, пет година. Ето, ја сам двадесет година радила у дечијем Позоришту „Бошко Буха”, и тек онда почела да снимам за ТВ. Мој пут је био спор, али трудила сам се, радила на себи, учила од других, посматрала са стране, гледала квалитетне филмове. Мора и да се чита, стално морате да имате жељу да се темељно и озбиљно бавите овом, нимало лаком професијом.

Уписала је Филозофски факултет па глуму, у 21 години. Плашила се, дошла је из малог места, из Алексинца, била сама у Београду. Али, жеља за глумом је стално постојала и само је било питање времена када ће се остварити.

Примећујемо, отворено говори о себи и својим искушењима...

– Не умем другачије – брзо одговара. – Каже се да се до једноставности најтеже долази. За мене је девиза: научите да се радујете цвету, дрвету, те проклете паре су нас довеле ту где смо данас. Радимо за новац, али није сва срећа у томе. Срећа је у тренуцима који се памте. Ето, мени ће остати у сећању снимање серије „Радио Милева” са дивним сарадницима.

Поверава нам се да када буде отишла у пензију и ставила тачку на своју глумачку каријеру, отићи ће из града и живети у природи. Вода је смирује. Одрасла је на мору, са својим сестрама, браћом и увек се радо враћа у Цеље, свом родном граду.

– Како човек стари, враћа се у те прве дане свој живота, јер те слике никада не избледе. Али, сада је најбитније да будемо здрави, да победимо вирус корону. То свима желим, у овом тешким данима за целу планету.

Научите да се радујете цвету, дрвету, те проклете паре су нас довеле ту где смо данас. Радимо за новац, али није сва срећа у томе. Срећа је у тренуцима који се памте.