Сава центар чекао четири деценије да постане културно добро

Пет месеци откако је „Делта холдинг” купио Сава центар, тај комплекс Влада Србије пре два дана прогласила је за културно добро, четири деценије после његове изградње. То значи да када крајем године почне обнова здања архитекте Стојана Максимовића, „Делта” мора да води рачуна између осталог и о томе да аутентичну спољашњост конгресног центра не наружи нити да објекат руши. То је уз забрану промене намене била једна од обавеза коју је град као власник Сава центра наметнуо будућем купцу када је прошле године из трећег покушаја компанији Мирослава Мишковића продао здање у новобеоградском Блоку 19 за 17,5 милиона евра.

– Споменик културе представља јединствен комплекс, изузетних архитектонско-урбанистичких вредности. Један је од најуспелијих и најизражајнијих примера савремене европске архитектуре 70-их година 20. века и најфункционалнији је конгресно-хотелски, пословни и културни центар у Београду. Комплекс истовремено представља и врхунско дело архитекте Стојана Максимовића. За овај подухват главни пројектант и сарадници добили су Октобарску награду града Београда за архитектуру 1977. године – наводи градски Завод за заштиту споменика на чији је предлог влада Сава центар уврстила у регистар културних добара.

Реч је о разуђеном комплексу саграђеном 1976–77. године који чине четири грађевинске целине: главна пословна зграда, конгресно-концертна дворана, хотел „Интерконтинентал”, односно „Краун плаза”, а пасареле повезују први објекат са конгресном двораном и са хотелом. Центар има бројне сале за конференције и састанке, конгресно-концертну дворану, ресторан, кафе-барове, продавнице, у њему се налазе и пошта, банке, прес центар, првобитно амбуланта, штампарија, телевизија..., побројао је Завод.

Сава центар један је од највећих и најсложенијих објеката подигнутих у престоници, обликован у духу савремене архитектуре осме деценије 20. века.

– Оригиналног просторно-каскадног решења и изразито органске структуре, комплекс је успешно укомпонован у амбијент ширег приобалног подручја. Грађен је у комбинацији армиранобетонске конструкције и челичних рамова, уз обилну употребу стакла као фасадног материјала. Заснован је на веома прочишћеним савременим, претежно закошеним формама стаклених зеленоплавих фасада, дубоких каскадних тераса и башта са хоризонталним брисолејима, али и бетонских фасада са мањим прозорским перфорацијама – пише у саопштењу предлагача да конгресни центар добије статус споменика културе.

Мајстори би у Сава центар требало да уђу између јула и децембра када се симбол престонице затвара за посетиоце. Према „Делтиним” најавама, за реконструкцију ће бити потребно 18 месеци, а њу почиње од фасаде и столарије. Идеја те компаније је да комплекс преуреди тако да постане конгресно чвориште Балкана, да може да угости 5.000 до 7.000 људи на једном месту и да осим директне везе са „Делтиним” хотелом „Краун плаза” понуди и друге садржаје попут ресторана, рентакар агенција, дела за дечију забаву, хемијског чишћења…

Нови власник има обавезу да у реконструкцију уложи најмање 50 милиона евра, а челни људи Мишковићеве компаније тврде да ће у обнову инвестирати између 58 и 62 милиона евра.