уторак, 11.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 10.04.2021. у 20:00 Далиборка Мучибабић

Сава центар чекао четири деценије да постане културно добро

Комплекс у Новом Београду проглашен за споменик културе, његова намена остаје иста, као и спољашњост
(Фото Д. Јевремовић)

Пет месеци откако је „Делта холдинг” купио Сава центар, тај комплекс Влада Србије пре два дана прогласила је за културно добро, четири деценије после његове изградње. То значи да када крајем године почне обнова здања архитекте Стојана Максимовића, „Делта” мора да води рачуна између осталог и о томе да аутентичну спољашњост конгресног центра не наружи нити да објекат руши. То је уз забрану промене намене била једна од обавеза коју је град као власник Сава центра наметнуо будућем купцу када је прошле године из трећег покушаја компанији Мирослава Мишковића продао здање у новобеоградском Блоку 19 за 17,5 милиона евра.

– Споменик културе представља јединствен комплекс, изузетних архитектонско-урбанистичких вредности. Један је од најуспелијих и најизражајнијих примера савремене европске архитектуре 70-их година 20. века и најфункционалнији је конгресно-хотелски, пословни и културни центар у Београду. Комплекс истовремено представља и врхунско дело архитекте Стојана Максимовића. За овај подухват главни пројектант и сарадници добили су Октобарску награду града Београда за архитектуру 1977. године – наводи градски Завод за заштиту споменика на чији је предлог влада Сава центар уврстила у регистар културних добара.

(Фото Завод за заштиту споменика културе)

Реч је о разуђеном комплексу саграђеном 1976–77. године који чине четири грађевинске целине: главна пословна зграда, конгресно-концертна дворана, хотел „Интерконтинентал”, односно „Краун плаза”, а пасареле повезују први објекат са конгресном двораном и са хотелом. Центар има бројне сале за конференције и састанке, конгресно-концертну дворану, ресторан, кафе-барове, продавнице, у њему се налазе и пошта, банке, прес центар, првобитно амбуланта, штампарија, телевизија..., побројао је Завод.

Сава центар један је од највећих и најсложенијих објеката подигнутих у престоници, обликован у духу савремене архитектуре осме деценије 20. века.

– Оригиналног просторно-каскадног решења и изразито органске структуре, комплекс је успешно укомпонован у амбијент ширег приобалног подручја. Грађен је у комбинацији армиранобетонске конструкције и челичних рамова, уз обилну употребу стакла као фасадног материјала. Заснован је на веома прочишћеним савременим, претежно закошеним формама стаклених зеленоплавих фасада, дубоких каскадних тераса и башта са хоризонталним брисолејима, али и бетонских фасада са мањим прозорским перфорацијама – пише у саопштењу предлагача да конгресни центар добије статус споменика културе.

Мајстори би у Сава центар требало да уђу између јула и децембра када се симбол престонице затвара за посетиоце. Према „Делтиним” најавама, за реконструкцију ће бити потребно 18 месеци, а њу почиње од фасаде и столарије. Идеја те компаније је да комплекс преуреди тако да постане конгресно чвориште Балкана, да може да угости 5.000 до 7.000 људи на једном месту и да осим директне везе са „Делтиним” хотелом „Краун плаза” понуди и друге садржаје попут ресторана, рентакар агенција, дела за дечију забаву, хемијског чишћења…

Нови власник има обавезу да у реконструкцију уложи најмање 50 милиона евра, а челни људи Мишковићеве компаније тврде да ће у обнову инвестирати између 58 и 62 милиона евра.

Коментари5
2e3fc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

drfgg
Da je objekat kupio neko drugi mogao bi da se ruši, dograđuje, menja namenu...
Nikola Nesic
Što država i Zavod nisu brinuli o kompleksu dok je bilo ruženo od dosadašnjih korisnika, nego se nametnulo novom vlasniku breme brige o esteskom i funkcionalnom statusu objekata? Dok su partije i državne firme davale u zakup i podzakup prostore, lepile plakate i stavljale na brisoleje i stakla kojekave poruke, brige za estetiku i delo arhitekte je bilo sporedno. Sada odjedanput se privatnoj firmi predpostavlja arhitektosko delo i vrednost, a u ono vreme je Arkan bio valjda mecena?
баба
Pravilno se kaže Centar Sava, a ne obrnuto, tj. naopako. Da li se kaže Crvena Zvezda stadion ili Partizan stadion?
Gavran
Pravilno je i jedno i drugo.
stevan
Главни пројектант Стојан је био толико засут признањима да је га то навело да се исели из Србије и пресели у Бостон!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља