Мост само на папиру, а ни магараца нема

Краљево – Уместо да буде туристички потенцијал, граду Краљеву је, по свему судећи, средњовековна тврђава Маглич прави баласт. Није само што се већ трећу годину одлаже градња моста преко Ибра, јер је стари у поплавама 2019. река однела, већ се и не зна ко о тој грађевини и околини треба редовно да брине.

Туристи који некако у тврђаву и стигну, тамо ће затећи некошену траву, шипражје и смеће. Уз то, последњих година од уграђене расвете почесто светли само један рефлектор.

Маглич одсечен од света (Фото М.Д.)

Главни разлог за ту небригу је, како се овде од надлежних често чује, недефинисан статус власништва парцеле на којој је тврђава. Води се на државу Србију, која га је уступила на коришћење ЈП „Србијашуме”, па се то земљиште, иако је реч о голом брду, у катастру води као парцела под шумом. А, кад шуме нема, нема за тим простором ни интереса шумара.

Истина, однедавно је тврђава опасана мрежом грађевинских скела. Стручњаци Завода за заштиту споменика културе у Краљеву су приложили пројекат и од ресорног министарства добили 5,5 милиона динара за обимније конзерваторско-рестаураторске послове. Радиће се на зидовима тврђаве који су оштећени земљотресом и зубом времена. Тај посао не може да чека на нови мост.

– Чамцем који је обезбедио краљевачки кајак клуб допремљена је опрема, алат, машине. Давних година наше колеге су после преласка реке старим мостом, за транспорт узбрдо користиле магарце којих у овом крају одавно нема – објаснила је недавно Катарина Грујовић Брковић, директорка краљевачког Завода за заштиту споменика културе.

Сада се, дакле, мора чамцем па на „о рук”, а те муке не би било да су, сходно бројним обећањима и најавама представника локалне власти, обале Ибра већ поодавно спојене. Уместо тога, само се зна какав ће нови мост бити и колико ће коштати. Пројектована је ћуприја дужине 70, ширине 1,30 метара, са три носача у води и два на копну. За реализацију је потребно свега осам милиона динара. Тај пројект је прихваћен и новац треба да обезбедити Канцеларија за управљање јавним улагањима.

Радови, ипак, неће почети ове године, вероватно ће следеће. Главни разлог најновијег одлагања је пандемија. Такво објашњење смо добили од Сандре Недељковић, заменице директора поменуте канцеларије, приликом њене недавне посете Краљеву.

Од обале Ибра до тврђаве, куда су некада коришћени магарци, пре неколико година изграђена је пешачка стаза. То су обавили представници овдашње туристичке организације, ваљда уместо монтаже оне гондоле обећане пре пет година, на почетку мандата руководства ове установе. Гондола се више и не помиње.

Маглич ће за туристе и предстојећег лета бити неосвојива тврђава, коју су у 13. веку градили Немањићи ради војне заштите манастира у ибарској долини, према легенди – по наредби Јерине, жене деспота Ђурђа Бранковића и зато се Маглич у народу назива и Јерининим градом.

У простору на врху голог брда без гондоле а изнад Ибра без моста, ограђеном са 270 метара бедема је осам кула. Ту су остаци палате, цркве, бунара... Па се просто намеће питање: како су и колико дуго све то поданици Немањића градили?