Дете неће нагло израсти у пубертету

У доба пандемије, када све осим борбе с вирусом корона изгледа као мање важно, многи ће можда замерити што на светло дана извлачимо проблем поремећаја раста код малишана као миноран, али др Славица Даутовић, специјалиста ендокринолог, из Новог Сада, подсећа како је нормалан раст показатељ општег здравља детета. Истина је да је сада пандемија, да су болнице у ковид систему, па је била хладна зима, ускоро ће гужве око уписа у школе, па врућине. Али, докторка каже да када се уочи упадљиви заостатак у расту детета, посету лекару не треба одлагати, јер пропуштено у овој области не може да се врати.

Др Славица Даутовић (Фото лична архива)

Како препознати поремећај раста, који су знаци који родитељу треба да укажу да је време да потражи савет лекара?

 – Проблем родитељи примећују тек када своје дете почну да упоређују с другим малишанима или прате да ли деци купују нове хаљинице или панталоне, које су окраћале. Примете да дете већ две године носи исти број гардеробе или да нешто није у реду када га упоређују с децом коју већ имају у породици – наводи наша саговорница.

Дужина на рођењу битна

Лекарима су први важни подаци дужина и тежина детета на рођењу. Просечно на рођењу дете је дугачко око пола метра или 50 сантиметара. Други важан податак је недеља трудноће у којој је дете рођено.

Важно је пратити и како деца напредују у расту, што се мери на систематским прегледима. Највећу улогу ипак имају систематски прегледи пред полазак у школу и тада се највећи број деце упућује на специјалистички преглед код педијатра ендокринолога ако се посумња на поремећај у расту.

– Постоје бројни узроци болести који се могу показати преко раста. Расте само здраво дете, које се адекватно храни, коме сви органи функционишу како треба и које је вољено. Дете просечно треба да порасте око пет сантиметара годишње до пубертета – код нас је то најчешће 11 или 12 година за девојчице и 12 или 13 година за дечаке. Често се погрешно сматра да ће дете порасти у пубертету, јер истина је да 85 одсто висине дете достиже до уласка у пубертет. Зато је важно што пре уочити да ли дете расте довољно и видети шта је узрок поремећаја у расту – указује докторка Даутовић.

Просечна висина детета с четири године је један метар, али постоје одступања која не значе да је реч о поремећају раста.

– Када је дете у било којем узрасту упадљиво најмање у реду са својим вршњацима, треба проверити зашто је то тако. Дете ниских родитеља такође ће бити нижег раста. Раст је генетски условљен, али на њега утичу и многи други фактори: можда су и родитељи имали неки поремећај који није препознат и лечен. Код деце треба видети да ли су здрави срце, бубрези, плућа, да ли добро ради штитаста жлезда, која је јако важна за раст. Битне су и повреде главе. Многа деца која су на рођењу имала малу дужину, успевају да достигну своје вршњаке. Ако се то не догоди, помоћ лекара је неопходна – каже наша саговорница.

Она објашњава да свако дете има неку своју одређену висину коју би требало да достигне до завршетка раста. Она се зове генетски потенцијал и зависи од висине маме и тате.

– Идеално време да се уочи проблем је до поласка у основну школу. Некад имамо дете које је до тада расло здраво па се проблеми јаве касније. Чим се уочи да дете нешто спорије расте, чим се посумња на застој, родитељима поручујем: дођите да се провери! Нека буде и непотребно, али тиме ће се избећи каснија сложенија испитивања. Некада се дешава да ће деца постићи своју висину, али мало касније и они се зову „касни цветачи”, као дрвеће у воћњаку. Али, шта се од тога дешава може да оцени само педијатар ендокринолог – наводи др Даутовић.

Када се открије да детету недостаје хормон раста, лечење се састоји у давању тог хормона; ако се утврди да постоји обољење плућа или срчана мана, онда се лечење усмерава у том правцу, а потом ће се и раст наставити.

Дилеме око хормона

Лечење отвара нови низ питања: многи родитељи не желе да дете добија хормоне.

– О том хормону постоје дилеме и заблуде, иако се примењује дуже од 30 година у целом свету, а за сваку особу која их прима подаци су садржани у банкама података и деца се прате и у одраслом добу. У Србији смо почели примену ове терапије годину дана после света и заиста држимо корак у томе. Лечење је бесплатно: све трошкове покрива Републички фонд за осигурање. Дете прима терапију неколико година и престаје када достигне одређену висину. Раст се прати и контроле су обично на шест месеци. Код неке деце ће се наставити терапија и у одраслим добу, у много мањој дози, ако његов организам не може да прави тај хормон, који нам је потребан током целог живота и кључан је у неким метаболичким процесима – објашњава др Славица Даутовић.

Процењује се да годишње у Србији с поремећајем раста буде између 600 и 700, а у Војводини 200 случајева на 100.000 деце. Међутим, докторка додаје како многа деца никада не стигну до лекара или дођу касно – девојчице када су већ добиле прву менструацију и дечаци са 16 година – када практично не може много да се уради.

Лионел Меси (Фото EPA-EFE/Daniel Apu)

Фудбалер Меси као узор

Најпознатији спортиста који је у детињству примао хормон раста јесте фудбалер Лионел Меси, који је тиме постао и промотор ове терапије.

– Шта би било да један велики клуб као што је Барселона није препознао потенцијал малог дечака који је имао поремећај раста и није га упутио на лечење? – пита докторка Даутовић.

Кошарка неће помоћи

Живимо у време високих људи, често ћемо чути и како су Срби висок народ, за неке послове и професионално бављење спортом важно је бити висок и наочит. Колико у овој области има родитељске жеље да уз помоћ медицине постигну виши раст своје деце?

– Када се утврди да нема органских поремећаја, да је дете здраво и да је реч о нормалној варијанти раста, иако би родитељи желели да им је дете више, хормон раста се не даје. Заблуда је и да ће поједини спортови, попут кошарке или пливања, помоћи да дете израсте. Наравно, сваки спорт је добар, али понекад се деси управо супротно: дете не постиже спретност, вештину, резултате. Често родитељи долазе код нас да се уради предикција, прогноза раста, јер клуб очекује неку висину и ако дете то неће достићи, клуб га неће примити – каже др Славица Даутовић.