Има људи који бирају да остану на улици

Прљави душеци, поцепани јоргани и влажни јастуци, у минулом хладнијем периоду били су незаобилазан део ентеријера градских подземних пролаза. Зима је била неумољива, а људи који немају кров над главом морали су да се сналазе и себи, бар за неко време, нађу склониште од снега, ветра и мраза. Колико год се трудили да свет гледамо кроз ружичасте наочаре, оваква слика, међутим, сведочанство је да је свет далеко од ружичастог. Људи који се овако злопате је много. Јер, како кажу из секретаријата за социјалну заштиту, пописом од 2011. године регистрована су 164 примарна бескућника на територији града, али секундарних, оних који живе у нехигијенским насељима је далеко више.

– Узроци бескућништва су бројни. Највише је особа које имају више од 50 година и жртве су транзиције, показало је истраживање, које су спревели Црвени крст Палилула и КликАктив - Центар за развој социјалних политика. У скици за профил бескућника налази се мушкарац старости од 55 до 59 година, ниског образовања, незапослен или ангажован на неквалификованом и слабо плаћеним пословима, који је често зависник – објашњава Наташа Станисављевић, градска секретарка.
У оваквим ситуацијама, не треба окренути главу. А најбољи начин да људима без крова над главом помогнемо, јесте да обавестимо комуналну милицију, надлежни центар за социјални рад, или хитну помоћ уколико приметимо да је особи лоше.  Када надлежни помогну угроженом, ради се процена даљег облика заштите, како кажу из секретаријата, првествено за остваривање права из области материјалне подршке, услуге смештаја, помоћ у регулисању личних исправа... Установа која пружа прву помоћ у смештају људима са улице је Прихватилиште за одрасла и стара лица у Кумодрашкој улици. Кориснику се обезбеђује краткотрајан смештај што укључује три оброка дневно, одећу и обућу, средства за џепарац, психосоцијалну подршку, осигурава се безбедност, изналазе се одржива решења за кризне ситуације, задовољавају основне потребе и обезбеђује приступ другим услугама. Прихватилиште је отворено за све пунолетне, који су у стању хитне социјалне потребе, без средстава за живот, докумената... Али, бројни грађани сведоче да се бескућници, које су више пута пријављивали, и даље налазе у хаусторима у граду. То је њихов избор.

– Неки бескућници су силом прилика на улици и смештај у установу прихватају, док други бирају да остану на улици пошто не желе да се повинују правилима смештаја у установама –  кажу из секретаријата.

У „Прихватилишту” тренутно има места, пошто је укупан  капацитет ове установе за 104 особе, а на смештају је само 69 корисника. Од почетка године, додају они, у установу је примљено 37 особа, док је 14 особа после боравка нашло трајни смештај у домовима за старе.

Обезбеђена су и два додатна објекта са 40 кревета како би сви којима је то потребно могли да буду збринути. У сарадњи са Црвеним крстом покренута су и три нова дневна центра у којима бескућници  могу да добију топли оброк, напитке, пакете одеће, окупају се и обаве личну хигијену.  За три месеца рада у ова три дневна центра за бескућнике, реализовано је више од1.500 посета. У току је израда пројектне документације за добијање грађевинске дозволе за реконструкцију постојећег „Прихватилишта”.

– Град ће настојати да и даље сагледава потребе својих суграђана, кроз унапређење система социјалне заштите, развијање разноврсних сервисних услуга намењених осетљивој категорији становништва, и континуираном међусекторском сарадњом институција и установа које се баве социјалном заштитом – истиче секретарка Станисављевић.
Она напомиње да је у сарадњи са Црвеним крстом омогућена и вакцинација бескућника која ће складу са потребама, бити организована у дневном прихватном центру за бескућнике у Солунској улицу, где је у протекла три месеца забележено више од 1.000 посета.

– Већ четири месеца активно о имунизацији информишемо бескућнике на местима на којима се налазе, а досадашње искуство показало је да су презадовољни чињеницом да су укључени у процес вакцинацијее. Осим на овим пунктовима, цепљење се врши и у другим установама које користе угрожене групе, те је у установи за колективни смештај у Кумодрашкој улици вакцинисано чак 90 одсто корисника, а многи од њих су и ревакцинисани- додала је секретарка Станисављевић.