Конфузни јеврејски раскид

Везе америчких Јевреја с Израелом почеле су поново да пуцају због растућег отпора младих, прогресивних јеврејских критичара из дијаспоре политици Бењамина Нетанијахуа.

Израел деценијама има користи од финансијске и политичке подршке америчких Јевреја, али последњих година они су видљиво разочарани лидером десничарског Ликуда, који не решава конфликт с Палестинцима, охрабрује јеврејску колонизацију и игнорише либерално крило јудаизма. Амерички Јевреји су посебним путем кренули 1885, кад је настала Питсбуршка платформа, нова теологија јудаизма, која је била мање окренута месијанском повратку у Обећану земљу, а више изградњи бољег, равноправнијег и толерантнијег света.

Иако се огромна већина близу седам милиона америчких Јевреја идентификује с Израелом као саставним делом њиховог идентитета, подршка последњих година слаби, посебно унутар млађе генерације. Подела се не тиче искључиво политике и погледа на палестинско питање кроз призму људских права. У Америци ни данас не разумеју зашто су у Израелу легални само ортодоксни бракови, зашто се реформисти нападају пред јерусалимским Зидом или зашто израелски рабинат не укључује више жена.

Дуалној лојалности прети нови удар. Уколико Нетанијаху успе да формира шести кабинет, извесно је да ће се раскол продубити, пошто ће министарско место добити припадник крајње десне странке Религиозних циониста, коју најутицајнији лоби америчких Јевреја АИПАЦ назива „расистичком и срамотном”.

Религиозни ционисти су идеолошки наследници Меира Кахане, бруклинског рабина који је учио да су насиље и освета јеврејски императиви и да Израел није вредан постојања уколико се простор између реке Јордан и Медитерана не очисти од свих који нису Јевреји како би земља могла да живи у складу са законима Торе.

У Њујорку је 1968. основао Јеврејску одбрамбену лигу. Проповедао је да „јеврејско насиље у одбрани јеврејских интереса никада није лоше”, па је ФБИ његову организацију ставио на терористичку листу. У Израелу је 1971. формирао партију чијим је члановима обезбеђивао паравојну обуку. Због екстремистичких ставова странци је 1988. забрањен рад, али у све подељенијем Израелу његове поруке су опстајале, да би „каханизам” коначно ушао и у Кнесет.

Религиозни ционисти су прескочили цензус. Итамар Бен-Гвир, њихов лидер из странке Ицма Јехудит (Јеврејска моћ), признаје да му је Кахане ментор и узор. Безалел Смотрич из Националне уније, још једне чланице алијансе, својевремено је предлагао сегрегацију у израелским болницама како се јеврејске жене не би порађале поред Палестинки, које припадају заједници од два милиона израелских Арапа.

Опомињући успон идеологије „каханизма”, која почива на јеврејској супремацији, све озбиљније иритира прогресивне америчке Јевреје који све чешће преиспитују своју безусловну подршку Израелу. У време Барака Обаме односи су видно захладнели. Део конгресмена јеврејског порекла оштро је критиковао Нетанијахуа, а из САД су слате поруке: тек када израелски лидери осете да угрожавају део америчке годишње помоћи од 3,8 милијарди долара, размислиће о својој политици.

Заменик издавача „Њујорк тајмса” својевремено је ову ситуацију описао као „конфузни раскид”. Сигнали раскида посебно су појачани у време администрације Доналда Трампа која је безрезервно подржавала Нетанијахуа.

Израелски Јевреји су у Трампу видели спаситеља од иранске и других опасности, америчким Јеврејима он је био егзистенцијална претња. Док Јевреји у Израелу већински гласају за десницу, амерички Јевреји махом се држе либералних вредности и гласају за демократе. Више од 70 процената америчких Јевреја гласало је против Трампа 2016, а 76 одсто је прошле године било за Џоа Бајдена.

Организације које су део америчког јеврејског естаблишмента престају да се диве лидерима у Израелу, који су некада били њихов понос, иако су делови заједнице у САД и даље неспремни на било какву критику Нетанијахуа и деснице. Док се по Израелу подстиче омиљена Ликудова нарација да је свака критика „издаја јеврејског народа”, међу младим Јеврејима у САД расте отпор илегалним насељима по Западној обали и источном Јерусалиму и неспремности Нетанијахуове власти да се деценијски конфликт реши по формули две државе. Памте да је Нетанијахуов син Јаир писао да би било одлично да „сви муслимани напусте земљу Израела”.

Буру је прошле године изазвао утицајни америчко-јеврејски коментатор Питер Беинарт, који сматра да две државе – Израел и Палестина – више нису могуће и да је једино решење заједнички демократски ентитет Јевреја и Арапа, у којем би оба народа била равноправна.

На Универзитету Мериленд обављено је истраживање које је показало да би 63 одсто испитаника, уколико решење две државе није могуће, подржало јединствену државу, чак и уколико то значи да Израел више не буде јеврејска држава. Увећаваће се број либерално оријентисаних Јевреја по Америци који не желе да допусте да „јеврејски дом” постане апартхејд држава.

„Нетанијаху је направио калкулацију да се већина америчких Јевреја асимилује и да на њих не треба рачунати”, сматра Илан Голдберг из Центра за нову америчку безбедност и додаје да је то „страшна калкулација”.

Јеврејска агенција, главна непрофитна организација чији је циљ унапређење односа између Израела и јеврејског света, између ортодоксног естаблишмента Израела и либералнијих Јевреја у Америци, има све више посла како би спречила увећавање јаза унутар јеврејског света.

„Не верујем да можемо да причамо о ’јазу’ између Израела и дијаспоре”, изјавио је пре три године амерички рабин Стивен Верник. „То је сада ’кањон’.”