Маховином против загађења ваздуха

Маховина је биљка која има врло важну улогу у еко-систему, али се последњих година показало да утиче и на смањење аерозагађења. Зидови од маховине, већ су нашли примену у неколико великих европских градова попут Лондона, Осла, Глазгова... Идући у корак са најмодернијим технолошким достигнућима ЈКП „Зеленило Београд” је у фебруару прошле године, започело пројекат гајења маховина, као још један од начина да се што ефикасније допринесе глобалном циљу – смањењу утицаја аерозагађења на животну средину.

– Маховине су такозвани био-сунђери, биљке које нису васкуларне, немају прави корен већ се за подлогу везују ризоидима, а све хранљиве материје апсорбују из ваздуха. Оне имају велику упијајућу моћ, што је за умањење аерозагађења у градским, индустријским, срединама од великог значаја – кажу у „Зеленилу”.

Процес гајења маховина почео је тако што су радници „Зеленила”, пренели маховине из њихових природних станишта из Звездарске и Бајфордове шуме, шуме у Јајинцима, са Великог ратног острва, са платоа испред „Генекса”, и Макиша у стакленике. Прикупљене маховине постављене су на посебно припремљене површине и подлоге које су обезбеђивале сталну влажност и струјање ваздуха.

– У почетку су обрађене земљане површине – на свакој је постављен дренажни слој од шљунка, затим слој сунђера који ће чувати влагу, а потом је маховина постављена на три различите подлоге – геотекстил, мрвљену камену вуну и ПВЦ мреже за засену. Из процеса гајења убрзо је искључена мрвљена камена вуна јер се показало да маховине постављене на њој нису правиле компактну целину. Услови у стакленику у летњем периоду су се показали непогодним за развој ових биљака због високих температура и недовољног струјања ваздуха. Због тога маховине су изнете у шумски део где су се услови показали много прикладнијим – објашњавају у „Зеленилу”.

Велику помоћ у бризи о узгоју маховине дао је др Марко Сабовљевић, професор са Биолошког факултета у Београду. Он је пропратио процес преношења маховина и у значајној мери усмерио како да се најбоље реше одређени проблеми у поступку гајења.

Прво је било потребно да се тачно одреде врсте, а онда у току летњих месеци маховине уведу у стање анабиозе, односно мировања јер је уочено да им нагле промене у температури ваздуха и количини влаге не пријају. Почетком јесени је поново започето са процесом наводњавања и маховине су такорећи оживеле. Оне, иначе, изразито споро расту и имају веома мали годишњи раст. За сад лепо напредују у шумској средини и условима који су им обезбеђени.

Што се тиче врста заступљени су родови Плагиумниум, Браћyтециум, Аномодон, Амблистегиум, Брyум, Сyнтрићиа, Хyпнум.

Тренутно је у „Зеленилу” у току фаза гајења маховина, али постоје разне могућности за њихово коришћење на јавним зеленим површинама, што је следећи корак.