Симбол Крушевца од изузетног значаја

Крушевац – Споменик косовским јунацима, који многи стручњаци сматрају најмонументалнијим делом националне скулптуре, републичка влада је 1978. прогласила заштићеним културним добром, али је тек пре месец дана Завод за заштиту споменика културе у Краљеву затражио да се одреди степен заштите. Те исте године, црква деспота Стефана (познатија као Лазарица) и Донжон кула проглашене су споменицима културе од изузетног значаја.

Лане, након усвајања Студије о заштити комплекса средњовековног Лазаревог града, тадашњи главни општински архитекта Звонко Марковић покренуо је питање одређивања категоризације заштите Споменика косовским јунацима. Према информацији коју смо добили од архитекте Горана Кужића, који је у Заводу за заштиту споменика културе у Краљеву задужен за споменички комплекс Крушевца, влади је у мају прослеђен образложен предлог за одређивање степена заштите Споменика косовским јунацима.

– Убеђен сам да су сада сазрели сви услови да надлежно министарство размотри питање нивоа заштите споменика који представља симбол Крушевца – каже за „Политику“ архитекта Горан Кужић.

Споменик косовским јунацима је и ове године на Видовдан био стожер свих културних и туристичких догађања. Бројне иностране и домаће делегације и грађани Крушевца присуствовали су помену јунацима боја на Косову и обележавању 104. годишњице подизања споменика, за који је камен темељац 1889. положио краљ Александар I Обреновић 1889, а свечаности откривања присуствовао краљ Петар I Карађорђевић. Аутор овог дела је Ђорђе Јовановић, који је за идејно решење добио златну медаљу 1900. у Паризу, где су и настали и изливени скулптурални елементи у духу француског академизма.

– Споменик косовским јунацима, иако је неспорно уметничко дело изузетне вредности, тек је почетком деведесетих добио решење о проглашењу за споменик културе, што је у најмању руку необјашњив „пропуст”. Искористио сам могућност коју ми је пружала функција главног општинског архитекте и уз договор са Заводом за заштиту споменика културе у Краљеву покренуо сам иницијативу за исправку ове аномалије, за окончање поступка и категорисање овог споменика као културног добра – каже за „Политику“ архитекта Звонко Марковић.

Судећи по брзини стављања на дневни ред и усвајања предлога првог детаљног регулационог плана комплекса Лазарев град, реално је очекивати да ће и Градско веће и Скупштина града енергично инсистирати на решењу захтева да Споменик косовским јунацима најзад буде проглашен за културно добро од изузетног значаја.

-------------------------------------------------

Вековна борба за слободу

Споменик косовским јунацима симболизује вековну борбу српског народа за слободу. Има пирамидални облик, на којем доминира фигура Бошка Југовића и виле на врху. Приказане су и фигуре народног песника Филипа Вишњића и девојке, симбола Србије, на јужном делу, која испруженом руком показује ка Косову. У доњем делу је епско причешће српске војске уочи одласка на Косово 1389. и погибија султана Мурата. Приказани су и грбови цара Душана, кнеза Лазара и Краљевине Србије. Посвета гласи: Српство косовским јунацима.