Да ли је Немачка спремна за „зелену канцеларку”

Да ли је Немачка после 16 година владавине Ангеле Меркел спремна за „зелену канцеларку” или ће после избора нова влада бити само у зеленим нијансама?

Док је лидер Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) Армин Лашет тек после шесточасовне расправе добио подршку врха странке да буде кандидат за новог председника владе, опозициони Зелени су глатко, први пут у четрдесетогодишњој историји странке, изабрали Аналену Бербок за свог кандидата на изборима за Бундестаг 26. септембра.

Недељу дана је трајала политичка драма у табору конзервативаца између Лашета и његовог у јавности популарнијег изазивача, лидера Хришћанско-социјалне уније (ЦСУ) Маркуса Зедера, ко ће од њих двојице преузети улогу кандидата за канцелара.

Чланови савезног председништва ЦДУ са 77,5 одсто гласова подржали су Лашета. За њега је гласао 31 од 46 чланова председништва, девет их је било за Маркуса Зедера, а шест се уздржало од гласања.

Баварски премијер Маркус Зедер није хтео да учествује на састанку у понедељак увече, на којем се одлучивало ко ће предводити демохришћанску коалицију на изборима, али је поручио: „Ако председништво ЦДУ подржи Лашета, ми ћемо поштовати ту одлуку”.

„Принц Баварске”, како Зедера зову, претходних дана је истрајавао на томе да он буде кандидат за канцелара уније ЦДУ/ЦСУ позивајући се на бољи политички рејтинг међу бирачима од свог ривала премијера покрајине Северне Рајне – Вестфалије. У историји овог демохришћанског савеза само су два политичара из ЦСУ – Франц Јозеф Штраус и Едмунд Стојбер – улазила у предизборну трку за савезног канцелара.

Зелени, који у анкетама опасно дувају за вратом демохришћанима (ЦДУ/ЦСУ подржава 27 одсто грађана, а зелену странку 24 процената), у одласку Меркелове с политичке сцене виде своју шансу. Несналажење владе у борби против епидемије короне ослабило је владајуће странке ЦДУ и СПД, а ојачало Зелене.

„Кандидујем се за обнову док други представљају статус кво”, бацила је рукавицу у лице демохришћанима копредседница Зелених, амбициозна Аналена Бербок, пошто је изабрана за кандидата за канцелара.

У ситуацији када звезда Меркелове полако губи сјај, а Лашет бирачима обећава да „с канцеларкиног пута не скренемо”, Зелени, који су прерасли у у озбиљну странку центра, виде на изборима своју шансу. Од странке која је први пут ушла у Бундестаг 1983. године, Зелени су догурали до тога да буду на власти у 11 од 16 немачких покрајина. Сада је циљ Берлин.

Досадашњи традиционални ослонац Меркелове, мањи партнери у влади, све анемичније социјалдемократе, у лошем су идеолошком и кадровском стању, тако да су Зелени пет месеци уочи избора попунили тај вакуум који је заузимао СПД.

„Зелени ће бити у следећој влади, било као лидери коалиције или њен део”, каже за „Њујорк тајмс” у својој прогнози истакнути демохришћанин Норберт Ретген, некадашњи министар у влади Меркелове.

У свом предвиђању исхода септембарских избора у Немачкој агенција „Блумберг” има једну дилему: да ли ће 40-годишња политичарка у успону и мајка двоје деце, без искуства у државним пословима, бити нова канцеларка или вицеканцеларка.

До пре три године мало је ко у Немачкој чуо за Аналену Бербок када се на конгресу Зелених попела на бину у црној кожној јакни и одржала ватрени говор праћен овацијама: „Данас не бирамо жену која ће ићи уз Роберта, него нову председницу странке”.

У говору је тада мислила на копредседника странке Роберта Хабека, из чије сенке је врло брзо изашла и постала препознатљива.

Док Армин Лашет бирачима не нуди никакав ризик, већ поверење и поузданост, јер корача утабаним стазама Ангеле Меркел, његова ривалка на предстојећим изборима поручује да је убеђена како Немачкој треба нови почетак.

Иако се „црно-зелена” коалиција чини веома извесним исходом избора, многи се питају како ће то функционисати. Бербокова, која нема страха од сарадње с демохришћанским политичарима, има и строге услове када је реч о будућој сарадњи с ЦДУ. Зелени не гледају баш благонаклоно на завршетак „Северног тока 2”, јер заобилази Пољску и Украјину. Такође траже да се сагоревање угља у Немачкој оконча до 2038. године. Хоће да се брзина на ауто-путевима свуда ограничи на 130 километара на час. Противи се већим издацима за војску, које од Немачке траже САД, али и домаћи конзервативци.