Изгубљени у Европи

Многа избегличка деца на крају свог мучног путовања не постану људи, већ бројеви. Успевају безбедно да пређу дуг пут и преживе опасне замке како би се домогла Европе, у којој, уместо да нађу уточиште – нестају. Полицијске контроле налазе се на свим граничним прелазима, и не само тамо, а више од 18.000 малишана воде се као нестали у Европи, и то само у последње три године. Институције европских држава не знају где су, нити шта се са њима збило. Знају само да су она која су жива вероватно у великој опасности, уместо напокон збринута у сигурној луци. Деца избеглица и миграната без пратње, те раздвојени малишани, представљају једну од најугроженијих група, јер су изложена великом ризику да буду злостављана, експлоатисана, да се њима тргује, да су занемарена, дискриминисана, сексуално узнемиравана.

Новинарска група „Изгубљени у Европи” („Lost in Europe”), која се бави овом темом, сматра да је вероватно нестало далеко више од представљеног броја њих који су се домогли Европе као „малолетне избеглице без пратње”, а за које су биле надлежне институције европских земаља. Међу државама постоје знатне разлике у обради података. Рецимо, Француска, Данска и Румунија не прикупљају информације ове врсте, а Бугарска не прави разлику између малолетника који долазе са старатељима и оних који се појављују сами. Стога репортери лондонског „Гардијана”, холандског сервиса ВПРО, немачког РББ и других медија који чине ову групу истраживача, с разлогом верују да је стварно стање заправо далеко страшније. Њихово мишљење дели представница међународне организације за дечја права ЕЦПАТ Верена Кек, која критикује ЕУ јер се не бави овим проблемом удружено и јер не постоји централни регистар несталих.

Ситуацији на тежини додатно даје чињеница да је реч о деци и младима, па последице могу бити фаталне, што у неким случајевима и јесу, јер су малолетници неретко израбљивани. Притом, како не постоји адекватан регистар, те нико за многе не зна да су нестали, нико их и не тражи.

Познат је случај вијетнамске девојчице нестале из немачког државног дома за децу, коју је полиција случајно пронашла. Када су током рације претресли стан у Берлину полицајци су открили да девојчица живи с паром из Вијетнама који се бавио илегалном продајом дроге и цигарета. Они су ово дете присиљавали да ради и да доставља купцима наркотике.

Осим малолетника из Вијетнама, у Европи су изгубљена и деца из Авганистана, Марока, Алжира, Сирије, Сомалије, Туниса, Египта, од којих нека нису ни заведена у регистрима. Изостанак поузданих података је скандалозан, а такве рупе у систему злоупотребљавају криминалне организације на које је упозоравао Еуропол. Те групе вребају и искоришћавају децу која спас од рата и тешких услова живота траже у Европи. Пример су вијетнамске банде, које понајвише оперишу у Немачкој.

Вијетнамска девојчица пронађена је жива у Берлину, за разлику од 39 Вијетнамаца пронађених 2019. године у хладњачи надомак Лондона. Камион је из Белгије превозио ове људе, међу којима су била и два настрадала дечака који су свега десетак дана пре ове трагедије побегли из дома у Холандији.

У дом их је довела полиција, која их је пронашла у другом камиону који је избеглице превозио из Келна.

Само је недавно египатска војска уништила неколико тунела на граници с Газом и спречила улазак у земљу готово 3.000 непријављених миграната. Египат је једна од оних земаља које мигранти због географског положаја користе као транзитну тачку преко које могу доћи до неке од европских држава, поготову у Грчку, Италију и Француску.