Нема магичног лека за ковид 19

Упркос многобројним истраживањима, чаробни лек за лечење ковида 19 још није пронађен, а сходно новим сазнањима и искуствима доктора у лечењу короне мењају се и препоруке за давање терапија. У Србији је у току примена 11. протокола о лечењу ковида 19.

Професор др Срђан Пешић, клинички фармаколог са Медицинског факултета Универзитета у Нишу, за „Политику” констатује да смо у протеклих годину дана научили много, али да и даље тапкамо у мраку.

– Нема магичног лека, али ствари стоје много боље. Пре годину дана покушавали смо са терапијом класичним антивирусним лековима за ХИВ, нарочито комбинацијом „лопинавир” – „ритонавир”. Ускоро се испоставило да ова комбинација не даје значајан терапијски ефекат. Слично је било и са једним руским антивирусним леком за грип, који такође није дао очекиване резултате – истиче др Пешић.

Негде средином прошле године у праксу, па и у протоколе лечења уведена су два антивирусна лека „фавипиравир” и „ремдесивир”. Први је раније углавном био коришћен за грип и друге респираторне инфекције а други је испитиван за еболу и друге САРС вирусе. Испоставило се да делују и на вирус короне.

– „Фавипиравир” је тестиран за примену у раној фази болести, у првих пет дана, ради спречавања даљих компликација и тешких форми короне. „Ремдесивир” је коришћен за најтеже фазе болести код пацијената који су већ на терапији кисеоником или механичкој вентилацији. Реално гледајући, „ремдесивир” није дао очекиване резултате, док је „фавипиравир” показао извесне резултате уколико је примењиван у првих пет дана од инфицирања. Користе се и имуномодулаторна терапија („тоцилизумаб”), моноклонална антитела, плазма реконвалесцената и антиинфламаторна терапија – наглашава др Пешић.

Наш саговорник објашњава да су у почетку користили „хлорокин” и „хидроксихлорокин” и да је данас у великом броју земаља његова употреба запостављена, мада он сматра да је то било брзо и неоправдано.

– Они се и даље налазе у протоколима лечења сиромашних земаља које себи не могу да приуште модерне и скупе лекове. Од антинфламаторне терапије користе се ацетилсалицилна киселина, нестероидни антиинфламаторни лекови, а у најтежим фазама болести кортикостероиди за које је једино до сада и показано да смањују смртност – наводи наш саговорник.

У Србији је лечење оболелих од ковида 19 усклађено са протоколима најразвијенијих и најбогатијих земаља и срећа је, сматра др Пешић, да у нашој земљи имамо све лекове доступне за терапију против ковида 19, па и оне најскупље. Због тога пацијенти у Србији нису угрожени.

– У неким земљама, у око 15 америчких држава, у Словачкој, Чешкој, Мађарској, Северној Македонији, многим земљама у Азији, Африци и Јужној Америци одобрена је употреба „ивермектина”, антипаразитног, јефтиног лека, који је показао значајне резултате у свим фазама болести – открива др Пешић.

У почетку лечења ковида никако не треба одмах давати антибиотике, став је овог стручњака. У српском протоколу лечења то правило је обележено црвеним словима, али пацијенти често сами посежу за коришћењем ових лекова. То смањује ниво одбране и повећава могућност касније резистенције на честе инфекције. Антибиотике треба узимати само онда када су неопходни пацијентима са ковидом. У првој фази се већ у ковид амбуланти пацијентима може саветовати примена „фавипиравира” који је ефикасан у првих пет дана од појаве болести, саветује др Пешић. То је антивирусни лек и налази се у протоколу. Ипак, наш саговорник каже да би он био слободан да уз њега, антиинфламаторне нестероидне лекове и витамине и минерале, препоручи и „инозин ацедобен димепранол” као скоро безопасан, а користан антивирусни и имуномодулаторни лек.

– То је стари лек, који је због појаве ковида 19 добио посебну терапијску димензију и значај. Имам обичај да кажем да је ово старо вино у новој боци. Неке земље имају доста искуства с тим леком, на пример Чешка, па се он тамо у приличној мери користи и у терапији и у превентиви. Интересантно је да појачава број и активност ћелија нашег урођеног имунитета које као запете пушке чекају да убију ћелије заражене вирусом. Оне се зову ћелије природне убице. Поспешује и брзо укључивање и ћелија стечене одбране, Т и Б лимфоцита, и тако доприноси брзом антивирусном ефекту – додаје др Пешић.

Оно што грађане занима је и да ли узимање витамина помаже у превенцији короне? Наш саговорник појашњава да витамин Де, витамин Це, алфалипоинска киселина, цинк, селен пробиотици, квецетин и те како могу да помогну у превенцији ковида 19. Истраживања су показала да особе са мањком витамина Де, Це, цинка, па и алфалипоинске киселине лакше оболевају и имају теже форме болести, због чега је, сматра овај стручњак, суплементација овим минералима и витаминима неопходна. Важно је да се провери ниво витамина Де у крви и на основу се за сваког понаособ одреди доза коју треба да узима. Сви ови витамини и минерали али неки други, уз здраву храну, и много свежег ваздуха и спортске активности јачају имунитет.

Антибиотици у случају тежих упала плућа

Верзија 11. српског протокола за лечење ковида 19 потпуно је усклађена са свим светским савременим протоколима, каже др Срђан Пешић. Велика измена у односу на претходне верзије је у томе што је антивирусни лек „фавипиравир” сада доступан у ковид амбулантама, значи рано, када једино може и деловати. Друга велика промена се односи на строгу препоруку да се антибиотици не користе нарочито у раној фази, када од њихове примене оболели може имати само штету, а не корист.

– Требало би их примењивати у случају тежих облика са доказаном бактеријском инфекцијом и упалом плућа. Трећа разлика у односу на претходне верзије протокола је увођење моноклоналних антитела у рану терапију критичних пацијената (стари, гојазни, дијабетичари, пацијенти са срчаним обољењима…). Овај лек има тешко изговорљиво име „бамланивимаб”, али ће га многи препознати као Трампов лек, јер је он њиме лечен од короне – подсећа др Пешић.