Живот без канализације

Предграђа која су добро повезана са центром у већини градова представљају атрактивну локацију о коју се отимају купци и инвеститори, али у Београду изгледа то није случај. У Крњачи, на свега десетак минута од епицентра престонице, преко Панчевачког моста, налази се крај у који већина Београђана избегава и да залази. Разлози су нерешено питање канализације, дивља градња, недостатак објеката за културу и образовање, а непријатан мирис отпадних вода и фекалија осећа се свуда.

Према речима Миодрага Иветића, бившег председника Месне заједнице у Крњачи, било је покушаја да се реше проблеми овог дела града, али мало тога је завршено до краја.

– Ово подручје има све предиспозиције да се развија, али људи избегавају да улажу због лоше инфраструктуре. Канали у којима смо се некад купали и ловили рибу сада су у катастрофалном стању. Око 30.000 становника Крњаче нема канализацију и углавном користе септичке јаме, чији садржај изливају у канале и тако их загађују – истакао је Иветић и додао да житељи који ту имају баште често користе загађену воду из канала за заливање поврћа, које после продају на градским пијацама.

Да би мочварно земљиште, које је идеално за развој комараца и ширење заразе, било исушено, неопходна је изградња такозване дренажне завесе. Стручњаци Института за водопривреду „Јарослав Черни” кажу да се овом извору проблема, ипак, може доскочити изградњом дубоких бунара у које ће се сливати вода из земље, а одатле ће се пумпама и мрежом канала избацивати у Дунав. Миле Божић, из Института за водопривреду, објашњава да би изградња дренажних бунара коштала три милиона евра и да би трајно решила тај проблем.

У Дирекцији за градско земљиште и изградњу Београда кажу да канализација на левој обали Дунава припада банатском канализационом систему, који је један од пет у граду, а да проблеме решавају најпре на оним местима за која је урађен план.

– У току више деценија дошло је до непланског насељавања овог подручја, што планирана инфраструктура није могла да издржи, па смо били принуђени да урадимо додатне интервенције. До сада је изграђена канализација на панчевачком и зрењанинском путу, а потребно је изградити још неке колекторе, канализационе црпне станице и фабрику за пречишћавање воде, које ћемо надамо се ускоро подићи – рекао је Ненад Бајић, представник за односе са медијима Дирекције за изградњу.

Листа проблема становника Крњаче ту се ипак не завршава. За ово подручје карактеристичан је и проблем водовода. Око 20 километара цеви направљено је од азбеста, а на њих је прикључено више потрошача него што је било планирано, па због тога често долази до пуцања.

Како каже Миодраг Иветић, сем проблема техничке природе, омладина посебно осећа недостатак садржаја за забаву и образовање.

– Овде имамо једну основну и једну средњу школу, али то није довољно да се задовоље жеље и потребе овдашњих младих људи. Средњу пољопривредну школу, која је позната као школа са највећим буџетом у граду, уписује доста овдашњих адолесцената, али већина ипак наставља школовање с оне стране Панчевачког моста – казао је Иветић и подвукао да ситуација није ништа боља ни када је реч о обдаништима, којих такође нема довољно.