Брнабић: Као друштво да се договоримо шта желимо у екологији

Заштитом животне средине треба да се бавимо на најодговорнији начин - без манипулација - и договоримо се шта у вези са тим, као друштво, желимо у будућности, поручила је данас председница Владе Србије Ана Брнабић.

У дијалогу са члановима Националног конвента о Европској унији на тему одрживи развој са фокусом на питања заштите животне средине и питања енергетике, Брнабић је рекла да као земља треба да се договоримо који је наш „енергетски микс” и да у томе не види конструктиван предлог, већ само почетно противљење ветропарковима, соларима, малим хидролектранама и термоелектране.

„Осим ако желимо да живимо без електричне енергије, не видим конструктиван предлог”, рекла је Брнабић и навела да на крају данашњег састанка као резултат очекује конкретне закључке и то на којим се конкретним стварима заједнички наставља рад и на који начин.

Она је истакла да је заштита животне средине комплексно питање и финансијски изузетно скупо, али да ништа није скупље и важније од људских живота.

Без обзира колика су велика улагања потребна у области заштите животне средине, каже Брнабић, Влада је не само спремна да то уради, него је и одредила зелену агенду и зелену транзицију у области заштите животне средине и енергетике као један од њена три кључна приоритета.

Навела је да је завршена преговарачка позиција за поглавље 27 које ће бити отворено кроз кластер и да се о томе разговара са партнерима из ЕУ.

Навела је да је јасно да је поглавље 27 поглавље које је најскупље за имплементацију и за које ће бити потребно највише улагања да бисмо достигли стандарде ЕУ.

„То је поглавље у које ћемо још дуго, надам се након што постанемо пуноправни члан ЕУ и даље усаглашавати наше стандарде, као што то раде тренутно неке од земаља чланица ЕУ”, каже Брнабић.

Нагласила је да се питањем заштите животне средине баве владе од 2014. и тврди да се од тада много тога променило.

„Пре 2014. нисмо имали изградњу чак ниједног јединог филтера на нашим термоелектранама. Влада тадашњег премијера Александра Вучића је 2014. почела да инвестира у постројење за одсумпоравање на термолектранама”, рекла је Бранбић.

Тако је, наводи, од 2014. до данас држава уложила око 600 милиона евра само у изградње постројења за одсумпоравање, а да у последње три године никада није било више енергетских објеката који производе електричну енергију из обновљивих извора енергије, пре свега ветроелектране, нешто мало малих хидроелектрана и јако мало солара.

„Уложили смо 600 милиона у постројења за одсумпоравање у нашим термоелектранама. То делује много, али то је ништа у односу на то колико ми треба да уложимо како би обезбедили и усаглашеност са захтевима из директива ЕУ у области управљање водама. Процена је да ту треба да уложимо готово шест милијарди евра, али смо кренили”, рекла је Брнабић.

Навела је да до краја године почиње изградња постројења за пречишћавање вода у 27 јединица локалне самоуправе, а да је у првих шест месеци актуелне владе обезбеђена средства за решавање питања депонија.

Подсетила је и да је на предлог владе у марту ове године усвојен Закон о климатским променама за који каже да је први системски закон за ограничење емисије гасова са ефектом стаклене баште, да је завршена јавна расправа о изменама Закона о заштити природе, а да су усвојени важни закони из области енергетике, међу којима је Закон о обновљивим изворима енергије.

„Имамо проблем управљања отпадом, имали смо дијаметрално супротне захтеве, да дозволимо спаљивање отпада уз строге контроле као у ЕУ и истовремено захтев на устанку да никако не дозвољавамо спаљивање отпада”, рекла је Брнабић.

Навела је и да имамо много лажних вести и контраверзи у вези са тим да влада штити инвеститоре што, наглашава, никада није био случај од 2014. године и поручила да је заштита животне средине важна тема којом не треба манипулисати, посебно не политички, преноси Танјуг.