Четири деценије култног албума

Ведре пролећне вечери суграђани, у недостатку догађаја, углавном користе за шетње по локалитетима као што је Калемегдан. Управо на платоу испред Уметничког павиљона „Цвијета Зузорић” до јуна могу да погледају изложбу фотографија „Нови талас у Београду: Пакет аранжман (1981–2021)”, која је отворена прошлог четвртка.

Поставка аутора Зорице Којић и Драгана Амброзића, а чији је дизајн урадила Добрила Стеванић, садржи радове четири домаћа фотографа – Горанке Матић, Горана Вејводе, Бранислава Брајана Рашића и Бранка Гаврића ‒ који су 1980. и 1981. пратили развој рокенрол сцене.

Посетиоци имају прилику да на фото-радовима виде како је изгледао почетак „новог таласа” у главном граду, када су се албумом „Пакет аранжман” представили бендови „Шарло акробата”, „Идоли” и „Електрични оргазам”. Приказани су детаљи из каријера уметника Милана Младеновића, Душана Којића Које, Ивице Вдовића Вда, Владе Дивљана, Срђана Гојковића Гилета...

‒ Мислим да је ово једна битна ствар која се десила у Београду, у Србији и бившој Југославији. Лепо је да се обележи на овакав начин ‒ рекао је Гојковић, оснивач и фронтмен групе „Електрични оргазам” за наш лист.

Судећи према великом броју оних који су показали интересовање да посете плато испред „Цвијете Зузорић”, али и да припадају различитим генерацијама јасно је да се све више људи враћа се музици осамдесетих.

‒ То је било заиста довољно снажно, квалитетно и оригинално да би опстало 40 година и мислим да ће и још трајати то интересовање публике за албум „Пакет аранжман” ‒ наводи овај музичар.

Питали смо га да ли је на изложби видео неке фотографије које је заборавио или неке чак први пут.

‒ Има, у пролазу сам запазио неколико њих које нисам никада видео. Већину наравно знам, али неке су ме изненадиле ‒ одговара наш саговорник, који чека да пандемија стане и да са својим бендом у децембру одржи дугоочекивани слављенички концерт.

Брајан Рашић заслужан је за највећи број изложених фотографија.

‒ У то време, кад сам направио фотографије које су изложене, био сам у Лондону и многима је вероватно чудно пошто су сви навикли да сам ја „Ролингстонс” и Дејвид Боуви и сви ти моји клијенти. Међутим, кад сам дошао крајем 1981. године у Београд, тадашњи уредник „Џубокса” понудио ми је да фоткам неке групе за које никад нисам ни чуо. Ти људи су временом постали моји пријатељи. Тада сам видео београдске групе у Београду ‒ испричао је Рашић и додао да је он тада дошао као Енглез који слуша „Полис” и да у почетку није разумео када су му пустили „Шарла aкробату”, али је временом то постало легенда и он сам део ње.