Нове границе заштићених предела

У циљу унапређења стања природе и омогућавања развоја уз поштовање еколошких стандарда, Завод за заштиту природе Србије (ЗЗПС) почетком ове године покренуо је процедуру за проширење граница Предела изузетних одлика „Овчарско-Кабларска клисура” и Специјалног резервата природе „Увац”, чиме ће се увећати постојећа површина под заштитом од 678.257 хектара за додатних 6.703 хектара. За Парк природе „Стара планина” Завод ће до краја године урадити студију заштите у оквиру које ће бити предложено проширење и овог заштићеног подручја, наводи се у саопштењу поводом 73 године рада Завода које се обележавају 30. априла.

Јавна расправа, у организацији Министарства заштите животне средине и града Чачка, о нацрту Уредбе и Студије заштите предела изузетних одлика ,,Овчарско-Кабларска клисура”, коју је урадио ЗЗПС, одржана је у Чачку након 20 година од проглашења овог подручја заштићеним.

Ревизијом заштићеног подручја, поново су сагледане природне вредности, планови развоја подручја Овчар бање, и у том контексту предложено је проширење заштићеног подручја на нових две и по хиљаде хектара уз досадашњих 2.500 хектара, као и нови режими заштите унутар проширених граница подручја.

ПИО „Овчарско-Кабларска клисура” део је где је река Западна Морава, пробијањем кроз масиве Овчара и Каблара, усекла јединствену клисуру. Њену главну особеност представљају изражене окуке речног тока, три укљештена меандра. У судару воденог тока са стрмим планинским обронцима настала је игра рељефа који, са шумском вегетацијом, живим светом и присутним манастирима, као споменичким и духовним наслеђем, гради предеону целину јединствене лепоте.

На јавни увид дат је и нацрт Уредбе о заштити Специјалног резервата природе „Увац”. Студију заштите урадио је Завод у циљу ревизије подручја које је први пут проглашено заштићеним 1995. године. Након ревизије, студијом је предвиђено повећање површине под заштитом за 4.203 хектара, односно са досадашњих 7.543 хектара на 11.746 хектара, а новина је да су осим режима заштите II степена, који је био утврђен на целом заштићеном подручју, сада успостављени режими I, II и III степена заштите. СРП „Увац” простор је репрезентативних облика рељефа – јединствен по укљештеним меандрима Увца и његових притока, са великим бројем поткапина, пећина и јама. Посебно се истиче Ушачки пећински систем, најдужи пећински систем у Србији (6.185 м), кога чине Ушачка пећина, Ледена пећина и Ушачки бездан. Осим тога, на овом простору изузетно су значајне Тубића пећина и Баждарска пећина. Природна целина клисурe реке Увца станиште је једне од најређих врста лешинара, белоглавог супа.

За простор Парка природе „Стара планина”, који је за заштићено подручје први пут проглашен 1997. године, ЗЗПС је, такође, у току ове године урадио Студију заштите, на основу резултата ревизије подручја. Студијом ће бити предложено проширење граница овог нашег највећег природног добра, које се простире на 114.332 хектара. Овај парк природе ризница је седимената различите старости, од палеозоика до кенозоика. На Старој планини утврђено је присуство око 1.190 биљних врста, што чини 34 одсто укупне флоре Србије. Специфичне врсте Старе планине су, на пример, криласти звончић, локални ендемит овог масива и Панчићева жабља трава присутна само на Старој планини. Посебно су интересантне заједнице планинских тресава на Јабучком равништу, Бабином зубу и у пределу Арбиња.

На основу студије заштите Завода, Влада Републике Србије прогласила је почетком 2021. године за Споменик природе „Калемегдански рт” који се налази јужно од ушћа Саве у Дунав, између Горњег и Доњег града Београдске тврђаве на Калемегдану.

„Проблем нарушавања еколошке равнотеже и претерана експлоатација ресурса Земље глобални је проблем, који више или мање угрожава све земље. Спровођење еколошких законских мера и прописа предуслов је да очувамо природна подручја и екосистеме, а Србија је земља која још увек може да се похвали подручјима са очуваном природом, неизмењеним пределима и значајним степеном очувања биодиверзитета. Међутим, то нас обавезује да не понављамо туђе грешке, да правилно вреднујемо и чувамо то што имамо,” поручио је мр Александар Драгишић, директор ЗЗПС.