Инвестиције светла тачка ребаланса

Мало је питања око којих међу економистима и оних који креирају економску политику постоји тако висок степен сагласности као што је то случај у погледу значаја инвестиција за привредни раст. Колико год да је струка у последњих годину дана изрекла резерви око тога што држава пуно троши и задужује се за пакете помоћи привреди и становништву, јер то по њима може да угрози економску стабилност, толико су похвалили најављена улагања у капиталне инвестиције и заштиту животне средине. Чак је и критични Фискални савет, што му је уосталом и посао да критикује, похвалио повећање ставке за инвестиције у актуелном ребалансу. Захваљујући томе биће могуће достићи привредни раст од шест одсто колико је држава и предвидела, оценио је Павле Петровић, председник Фискалног савета (ФС). Тиме се најзад приближавамо уделу инвестиција које су имале друге земље Централне и Источне Европе (ЦИЕ) када су градиле ауто-путеве.

Министар финансија је рекао да ће за капиталне инвестиције бити издвојено 7,2 одсто БДП-а, или 430 милијарди динара. У буџету има новца за изградњу четири нова ауто-пута, тако да ће до краја године осам бити у изградњи. За екологију је повећан буџет за 50 одсто, а 3,4 милијарде евра су планиране инвестиције у наредним годинама у канализациону мрежу и постројења за пречишћавање отпадних вода у локалним самоуправама. У ФС наводе да је најбоља страна предложеног ребаланса снажно повећање улагања државе у инфраструктуру.

„Ово је добра фискална политика, нарочито у кризним временима јер ефикасно подстиче привредни раст, а за тим постоји и потреба јер је стање основне инфраструктуре у Србији веома лоше. У оквиру овог повећања посебно је добро то што се преко трећине нових улагања односи на заштиту животне средине – изградњу канализације, пречишћивача отпадне воде, депонија. Предложени ребаланс могао би напокон бити прекретница у решавању проблема прекомерног загађења на који Фискални савет годинама указује. Повећан трошак здравствене заштите такође је неспоран приоритет током трајања епидемије и самим тим и оправдан трошак.

Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду, каже да је повећање јавних инвестиција потребно, јер су оне ранијих деценија биле недовољне. То се види по томе што је количина јавног капитала по становнику мања него у другим земљама на сличном нивоу развијености. Видљиво је и по стању националне и комуналне инфраструктуре, пруга, канализације које су лоше, а нека постројења попут оних за прераду отпадних вода и кабастог смећа тек почињу да се граде. Сем тога, улагања нису потребне само за привредни раст, већ и ради здравља грађана.

„Ми имамо потребу за нешто већим инвестицијама у дужем временском периоду од пет до десет година. Земље ЦИЕ су то реализовале након 2000. године и тада су инвестирале од пет до седам одсто БДП-а. Код нас су такве инвестиције највише износиле пред светску кризу 2008. године и биле су око пет одсто БДП-а, а након тога су смањене. Да су настављене тим темпом побољшање би било видљиво”, наводи Арсић.

Посебно указује да је потребно и да се унапреди ефикасност у реализацији јавних инвестиција. Ми смо у последњих 10-15 година по правилу заостали у томе. Треба се сетити колико је само каснила градња Коридора 10, а и сада касни градња других великих пројеката. Додатно, процес реализације јавних инвестиција је нетранспарентан. На пример, директно се склапају уговори са извођачима радова тако да нисмо сигурни да ли су изабрани најбољи, они који ће да реализују инвестицију у уговореном року, уз добар квалитет и по најнижим ценама.

„Подједнако као количина инвестиција важна је и њихова ефикасност. За друштво је битно да, ако се задужило за милијарду евра, да за исто толико добије повећање јавног капитала. Ако се улагања неефикасно реализују онда добијемо мање него што смо инвестирали. Важно је и да реализација буде макроекономски одржива. Поменута улагања 2021. не доводе у питање одрживост јавног дуга, али и у наредним годинама треба наставити са високим јавним инвестицијама, а да при томе смањимо ниво задуживања. Ми ћемо се 2021. задужити за 3,5 милијарди евра, знатан део тога иде за инвестиције, али наредних година не можемо да се задужујемо тим темпом. У наредном периоду треба створити фискални простор да се знатан део инвестиција финансира из пореза. То је важно како не бисмо дошли у ситуацију у којој се налазе Црна Гора, чак и Хрватска која је због неколико великих пројеката увећала јавни дуг у односу на БДП”, објашњава Арсић.

Додаје да у градњу комуналне инфраструктуре треба више „увући” локалне самоуправе, јер ће оне тада бити одговорније у њеном очувању. Ако само добију на поклон од Републике Србије поставља се питање да ли ће од ње тражити и да је одржавају.