Дан за фарбање јаја

Васкршња јаја су обележје велике хришћанске светковине Васкрса. Јаја се боје и украшавају током Велике недеље (Страсне недеље), најчешће на Велики четвртак или Велики петак

Јаје је симбол рађања и победе над смрћу, из јајета излази нови живот. Хришћанство је преузело симболику јајета релативно касно; бојена јаја се помињу тек у 12. веку, а у Србији још касније – у 16. Међутим, народна предања, која су бројна и међусобно различита, почетак бојења јаја везују ипак за Христово ускрснуће.

По једној причи, која је позната у Црној Гори, стражари који су чували Христов гроб јели су печену кокошку. Један од њих је исказао бојазан да ће Христ оживети, али му је други узвратио да ће се то десити када кокошка коју су испекли полети и снесе црвено јаје. Управо се то и десило, а Христ је раширених крила полетео ка небу.

Према једном предању, бојење јаја почиње још од Христовог разапињања. Када су га водили да га разапну, окупљена светина је на њега бацала камење, али се оно претварало у обојена јаја.

Друго предање каже да је света Марија Магдалена Мироносица (то је она девојка која је са Пресветом Богородицом, непрекидно била уз Христа у току његовог голготског страдања, и којој се Христос првој јавио по Васкрсењу) дошла у Рим да проповеда Христово Јеванђеље и посетила цара Тиберија. Са собом је носила корпу белих кокошијих јаја. Цар Тиберије није веровао у Христово васкрсење и рекао је да би то било исто као када би јаја која су у корпи постала црвена. Марија Магдалена је тада рекла: „Христос Васкрсе!”, а сва јаја у корпи постала су црвена.

(Фото Пекселсј/Anny Pappa)

Становници Јерусалима су се, према другом предању, ругали хришћанима говорећи да Христос није васкрсао, јер је то немогуће, као што није могуће да кокошке снесу црвена јаја. Следеће године, на дан Васкрса, све кокошке у Јерусалиму су снеле црвена јаја.

Једна прича говори о да је испод крста на коме је разапет Христ било грличино гнездо. Крв Христова која се сливала обојила је јаја, па од тада хришћани обележавају дан Христовог страдања фарбањем црвених јаја.

Црвена боја симболише Спаситељеву, невино проливену крв на Голготи, али је црвена боја истовремено и боја васкрсења. Јер васкрсења нема без страдања и смрти. То је, дакле, првенствено боја хришћана и цркве, без обзира на то што су неки појединци и покрети кроз историју покушавали да ову боју присвоје и компромитују.

Техника бојења је старија од технике шарања јаја. Сматра се светом радњом, па јој се тако и приступа. Најчешћа једнобојна јаја су црвена, а у неким крајевима и једина. Важност црвене боје је последица њене повезаности са бојом (Христове) крви. Обичај је да се прво јаје боји црвено. Ово јаје се и чува до следећег Васкрса и назива се „чуваркућа”, односно заштитник породице.

После црвених, жута боја најчешће се користи за једнобојна јаја. У неким крајевима зелена је омиљена боја која се користи за фарбање јаја, јер симболише природу.

Обичај код свих хришћана је даривање јаја. При томе се увек водило рачуна да сваки укућанин и гост добије јаје са одређеном симболиком

Симбол васкршњег јајета је васкрсење, победа над смрћу и рађање новог живота.