Политичку каријеру гради у контејнеру

Специјално за „Политику”

Осло – Има међу политичарима и оних који зглајзну у каријери, пропадну, постану идеолошки вишак, скрену с пута, замере се некоме, падну у немилост. Као такви, несналажљиви остану на улици, као последњи просјаци заврше копајући по контејнерима. Бива, али ретко. Млада и амбициозна норвешка политичарка локалног кова Маргит Фауско (27) своју каријеру у успону гради и храни се чепркајући свакодневно по контејнерима.

Већ шест година студенткиња и лидер локалног одбора Странке зелених (МДГ), храни се отпадом, храном баченом у канте за смеће. Студира биотехнолошки факултет, фанатични је активиста еколошке партије, чија је идеологија очување и заштита животне средине, борба против загађења околине, глобалног загревања и климатских промена. Она је и кандидат за народног посланика у норвешком парламенту са листе округа Бускеруд на редовним парламентарним изборима заказаним за јесен ове године.

Маргит не ровари по контејнерима зато што нема шта да једе, већ из протеста: покушава јавности и властима да скрене пажњу да се, док људи гладују, храна немилице баца. Сваког дана Маргит долази испред прехрамбене продавнице у универзитетској варошици Ос, тридесетак километара јужно од Осла. Не пазари, већ се послужи из канти за отпатке.

„Има више него што сам очекивала”, раздрагано ће Маргит док јој се из контејнера „смеше” мало поцрнеле банане, али свеже и чисте јабуке, поморанџе, паковање јогурта, купус, карфиол...

У начелу, по норвешким законима није дозвољено рударити по контејнерима и кантама јер су они приватно власништво продавница, бутика, ресторана. Маргит каже да је током шестогодишњег копања по контејнерима била заустављана и ухваћена с пленом у рукама од пет до десет пута. Међутим, не хаје за забране и претње комуналаца. „Потпуно сам сигурна да је то што радим исправно. Оно што би требало да је забрањено јесте бацање хране. Нама је преко потребан закон против бацања хране”, самоуверено ће Маргит док наставља да претражује најновији асортиман артикала одбачених у канте као смеће.

Званична статистика каже да је прошле године у Норвешкој бачено 417.000 тона још јестиве хране. У току године један Норвежанин баци 42,5 килограма квалитетне хране. То је само регистрована количина бачених намирница, бројке су сигурно још мрачније. Бацање хране постало је део норвешке културе, обичаја, традиције, тврде експерти.

„Бинго, погодак!”, узвикује Маргит Фауско држећи у руци „упецане капиталце” –недирнуто и јестиво паковање сланине и праву посластицу, смрзнуту пицу. Сматра да је забавно долазити у лов на храну, то је чини задовољном, али у исто време и бесном.

„Одрасла сам на сеоском имању у Хемседалу, познајем сељаке, њихов труд уложен у производњу хране, а у исто време сам љута и огорчена да држава дозвољава немилосрдно бацање намирница”, прича ова млада политичарка.

Производња хране изискује велике ресурсе, а тиме и веће загађење природе. Бацање хране постало је заправо еколошки, климатски проблем, тврде активисти Зелене странке.

Док наставља да преврће по кантама, Маргит упозорава да она и њена партија Зелених траже од норвешке владе да испуни обећање дато пре три године, кад је започето доношење закона о забрани бацања хране. Зелени траже да се храна донира народним кухињама и другим центрима за помоћ сиромашним грађанима.

На другој страни, док се храна немилосрдно баца, у већим норвешким градовима, посебно у престоници Ослу, у кући за сиромашне кубуре с намирницама, вапе за храном и топлим оброцима. Вирус корона и епидемиолошке мере за спречавање ширења заразе отерали су хиљаде људи на бирое за незапослене, у редове за народне казане. Народне кухиње раде пуном паром.

Брзо стасава сиромашна класа, рекли би циници. Корона узима данак, у јеку најригорознијих мера и затварања, у једном периоду на бироу за незапослене нашло се око 400.000 радника, да би се последњим попуштањем и лабавијим локдауном на државним јаслама нашло око 250.000 људи. Стопа незапослености и даље је на забрињавајућа 7,3 одсто. У „мирнодопским условима” упола је нижа. Упркос несебичној помоћи државе, велики број људи остао је без посла и редовних примања. Статистика бележи да један од пет Норвежана муку мучи да састави крај с крајем, да плати рачуне, кирију, кредите за аутомобил, стан. Око 115.000 деце живи у породицама с ниским примањима и сматрају се сиромашнима. Већина њих (67.700) су деца досељеника, странаца.

Банане из канте за отпатке: Маргит Фауско

Овдашњи медији данима су преносили потресне призоре забележене испред куће за сиромашне у Ослу: пред ускршње празнике по грегоријанском календару (крајем марта), ред за народни казан протезао се и до 400 метара низ улицу. Многи су били шокирани и потресени.

„Сузе су ми кренуле”, каже Хенрик Ритмар Рус, који је дотрчао с кесама намирница кад је угледао дугачак ред пред кућом за сиромашне. Видим народ из свих слојева, од обичних норвешких породица до наркомана. Сви заслужују оброк и поштовање, каже донатор Хенрик.

У организацији „Централа хране” спасавају намирнице: вишак оброка, који би иначе завршили у контејнерима, донирају и достављају у 130 центара за помоћ сиромашнима широм Норвешке, народним кухињама, кућама за сиромашне. Кристијано Ауберт, оперативни шеф у „Централи хране”, каже да су само у једном дану пред ускршње празнике доставили рекордних 30.000 порција готових јела.

„Имамо седам магацина хране, отварамо још један. Јасно је да пандемија узима данак. Потражња за храном невероватно је скочила прошле године, чак 30 одсто, у неким месецима и до 70 одсто”, јада се Ауберт, упозоривши да се негативан тренд наставља и у овој години.

Свере Рустен, један од руководилаца у кући за сиромашне, истиче да држава има озбиљан и велики проблем који мора да се реши системски, политички. На то се надовезује и Маријане Стангеланд, шеф управе куће за сиромашне:

„Много је донатора који помажу у време празника, али нама је храна потребна сваког дана, целе године. Потребе су огромне. Тужно је да ми уопште морамо да имамо кућу за сиромашне у богатој Норвешкој”, резигнирана је Маријане Стангеланд.