Зелени договор

Пре индустријске револуције, раст БДП-а је био 0,5 одсто да би у 19. веку економија експлодирала , употреба ресурса али и привређивање по глави становника надмашили су све што је до тада виђено у људској цивилизацији.  Јавиле су се дебате у ком правцу даље функционисање економије треба да иде, а два најдоминантнија правца која ће обележити 20. век јесу принцип праведности и принцип ефикасности. Принцип праведности базирао се на праведној расподели ресурса док је принцип ефикасности био базиран на ефикасној економији која даје свима шансу и ствара конкуренцију ради унапређења производа и услуга.

Столеће које је иза нас показује да су идеје Адама Смита да рад појединца у сопственом интересу доводи до благостања свих надвладале идеје Маркса да се од свакога према способностима ресурси деле на свакога према потребама.  Друга половина столећа је то нарочито показала док се систем на истоку урушавао од неефикасности, на западу су цветале прогресивне либералне идеје Милтона Фридмена. Идеје левице свакако нису биле бесмислене и разлог су сигурно што данас у свету доминирају политичке идеје које се базирају на левом или десном центру а заправо садрже елементе и једне и друге стране.

Доминација капиталистичког друштвеног уређења је учинила велику ствар за човечанство, од седамдесетих година прошлог века 80 одсто људске популације на свету је изашло из сиромаштва, а само у протекле две деценије то је учинило 800 милиона Кинеза.

Током кретања ка бегу од сиромаштва и увећању просперитета промакла нам је важна ствар а она ће засигурно обележити идеологије 21. века, ресурси су ограничени. Више није ствар колико далеко можемо да одемо у стварању профита већ да ли ће остати довољно ресурса да и тренутни начин живота који карактерише потрошачки стил одржимо.

Приликом именовања нове европске комисије председница Урсула фон дер Лајен је као свој први потез најавила нови зелени договор. Понудила је нови зелени договор, односно инвестиције од чак 100 милијарди евра у обнову европске економије у правцу одрживог развоја док је бившем председнику Трампу једна од главних примедаба била управо занемаривање климатских промена и негативан став према Париском споразуму.

Закључци претходног Светског економског форума базирали су се на идеји професора Класуа Шваба оснивача форума да је неопходан велики ресет након корона кризе  у којем би се одступило од постојећег неолибералног капитализма а отпочело капитализмом са врлинама. Капитализам који не би задовољио само деоничаре већ и актере система а све крећући се ка декарбонизацији друштава, путем којим су кренуле најзначајније међународне организације попут ЕУ и УН.

Народна скупштина Србије је недавно усвојила финансијски аранжман који има за циљ бављење зеленом економијом, усвојен је и закон о климатским променама што нас сврстава у ред земаља које ће у овом сегменту пратити трендове савремене политике.

Директор агенције за заштиту животне средине