Зимоњићу и Нестору трон Вимблдона

У финалу у игри мушких парова на 122. Вимблдону само један тенисер није имао трофеј с турнира за „грен-слем”, а његовом саиграчу једино је то знамење недостајало у збирци највреднијих титула „белог спорта”. На централном терену Свеенглеског крокет и тениског клуба јуче, у сумрак по лондонском времену, остварена су оба сна. Тријумфовали су Ненад Зимоњић и Канађанин Данијел Нестор.

Савладали су Швеђанина Јонаса Бјоркмана и Зимбабвеанца Кевина Улијеа са 7:6 (14:12), 6:7 (3:7), 6:3, 6:3. За нашег тенисера била је то трећа срећа. Два пута је остајао празних руку у вимблдонском финалу, али су њему и његовом саиграчу оба пута противници били најбољи дубл играчи. С Аустријанцем Јулијаном Ноулом поклекао је 2004. против Бјоркмана и Аустралијанца Тода Вудбриџа са 6:1, 6:4, 4:6, 6:4. Претпрошле године је с Французом Фабрисом Сантороом изгубио од близанаца Боба и Мајка Брајана из САД са 6:3, 4:6, 6:4, 6:2.

Сада је ситуација била друкчија. Зимоњић и Нестор су у финале ушли као други носиоци и други најуспешнији пар сезоне. Брајановима, који су већ неколико година неприкосновено на челу светске листе, пут је препречен у полуфиналу, али то није означило да су наш и канадски тенисер потпуни фаворити у мечу за трофеј. Преко пута су били играчи који су послали близанце кући, а искуство какво у данашњој тениској арени поседују Бјоркман и Улије било је непроцењиви адут.

Па присетимо се колики су фаворити били Зимоњић и Нестор пре кратког времена у финалу „Ролан Гароса”, првом одлучујућем „грен-слем” окршају у каријери нашег тенисера, а изгубили су глатко са 6:2, 6:3 од Јужноамериканаца Луиса Орне (Перу) и Пабла Куеваса (Уругвај), који су у Паризу играли заједно тек други пут. Бјоркман и Улије укупно у каријери имају 82 трофеја с турнира АТП (51+31), а од тога 11 „грен-слем” титула (9+2).

Њихов вршњак Нестор (рођени су 1972) ставио је на вимблдонски талон у финалу 52 АТП трофеја и три „грен-слем” титуле с три различита највећа турнира, а Зимоњић 20 АТП тријумфа и зглоб леве руке с напрслом кошћу. Све четири жеље за победом су биле подједнако снажне, јер ни Улије није имао вимблдонско знамење, а Бјоркман, иако је троструки узастопни победник (2002-2004), рећи ће ускоро збогом тенису.

Док су сва четворица имали снаге за велику борбу, финале се ломио у тај-бреку. Тек се тада долазио у прилику да се освоји гем на сервис противничког пара, а Зимоњић и Нестор су били сналажљивији после дугог надметања у првом.

Како се меч ближио крају, то је главна личност на терену постајао Зимоњић, који је четири године млађи од осталих учесника финала. Његови поени су били кључни, његови сервиси нису губили моћ. Наш тенисер је на своја плећа примио сву одговорност.

Била је то његова и Несторова десета узастопна победа на трави. Увертиру су начинили тријумфом у Краљичином клубу у Лондону, предворју Вимблдона, а то је било њихово прво заједничко искушење на тој подлози. У Свеенглеском клубу је њихова одлука да поткрај прошле године удруже снаге због високих циљева досегла зенит.

Зимоњићев ћар је први „грен-слем” трофеј, мимо три тријумфа у игри мешовитих парова из шест финала, и четврто место на светској листи, најбоље у каријери, а Несторов је повратак на прво место после Вимблдона и такозвани „златни слем” у каријери: на Међународном првенству Аустралије је победио 2002, на Међународном првенству САД 2004, на „Ролан Гаросу” прошле године (све са Марком Ноулсом с Бахама), а на олимпијским играма у Сиднеју 2000. Једини парови који имају сва та знамења у историји су Аустралијанци Марк Вудфорд и Тод Вудбриџ и сестре Венус и Серена Вилијамс из САД, а једини индивидуалац пре Нестора је била Беатриз Ђиђи Фернандез, Американка порториканског порекла.

Зимоњић и Нестор од сутра преузимају прво место на годишњој листи од Брајанових. На неким турнирима до Међународног првенства САД (25. август – 7. септембар), последњег такмичења за „грен-слем” у сезони, неће играти заједно, већ свако са својим саиграчем за Игре у Пекингу (10-17. август), Зимоњић с Ђоковићем, а Нестор с Нимејером. Потом „београдски дубл”, како је прозван због тога што је Нестор рођен у нашем главном граду, а његови родитељи су отишли у Монтреал кад су му биле четири године, креће у нове битке.