петак, 18.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД РАСПАДА СФРЈ

Да ли је разлаз морао да буде крвав

Стјепан Месић, Васил Тупурковски и Борисав Јовић за истим столом у Београду (фото Анђелко Васиљевић)

Док се 9. мај обележава као Дан победе над фашизмом и Дан Европе, у знак сећања на завршетак Другог светског рата у Европи 1945. године и почетак стварања ЕУ, исти дан је пре три деценије остао у сенци сукоба посвађаних република некадашње Југославије.

Једина институција која је представљала пупчану врпцу друге Југославије, било је фамозно Председништво СФРЈ, колективни орган са осам чланова. Колико су били самостални, а колико су заправо били пуки извођачи радова републичких руководстава? Чланови последњег сазива, Борисав Јовић из Србије, Стјепан Месић из Хрватске и Васил Тупурковски из Македоније, на позив „Политике”, пристали су са задовољством да се састану поново, после 30 година, како би појаснили узроке нестанка некада велике земље, којом су формално председавали.

Месић и Тупурковски провели су два дана као гости „Политике” у Београду, а разговор је, због епидемиолошких разлога, вођен у Хотелу „Москва”. Сваки од њих имао је своју верзију истине крвавог распада, али њихов поновни сусрет, протекао је у коректној и помирљивој атмосфери. Богић Богићевић из здравствених разлога није могао да допутује из Сарајева, иако је желео да се прикључи неформалној седници крњег председништва, у коју су кооптирани новинари „Политике”.

Шта је био преломни тренутак у којем сте схватили да СФРЈ више неће моћи да постоји у том облику?

ТУПУРКОВСКИ: Много раније сам знао какво је стање на међународној сцени, однос главних фактора и актера према Југославији. Али, моменат када сам потпуно добро разумео крајњу инстанцу тога што се касније догодило био је састанак председништва у формату врховне команде. Тада сам примио информације које су ми дале за право да тврдим у себи, не у дискусији, да ми нећемо спасти Југославију. И тада сам се окренуо једној индивидуалној, приватној акцији – да не буде рата у Југославији. Био сам у време читавог словеначког рата тамо. Били смо заједно са Стипом. Био сам практично читаво време у неким акцијама у Хрватској, још није почео рат, него су била та превирања и припрема друштва за рат.

Тако да знајући те опасности, нисам имао осећај да је могуће на другачији начин деловати за Југославију и у корист тог друштва, него да подржим ставове других неких наших средина. Македонија се исто определила за самосталност и за самоопредељење. То је кључни моменат у мом деловању у председништву. То су историјски моменти били за мене.

Испред Куће цвећа (фото EPA-EFE/ANDREJ CUKIC)

МЕСИЋ: Мојим доласком у председништво, у Београд, сматрао сам да је могуће одржати Југославију, али уз одређене услове. То значи уз нови политички договор. Јер, онај модел Југославије, федерације каква је била за време Тита, био је могућ једино док је Тито био жив, јер је он био главни интегративни фактор. Други је била партија. Трећи фактор је била армија. Тито је отишао са животне и политичке сцене, партија се распала вољом Слободана Милошевића, а армија је тражила спонзора. Југославија је имала позитивну улогу како за време Другог светског рата, тако и после рата, посебно у време сукоба истока и запада или у време хладног рата. Једна од најпозитивнијих улога је била југословенска улога, јер је одиграла кључну улогу у формирању Покрета несврстаних који је омогућио да се смире односи истока и запада, да они на одређени начин и међусобно комуницирају. Ја сам лично био уверен и дао сам себи тај задатак, да покушам кроз институцију председништва доћи до новог политичког договора. Чак сам био у то уверен, јер нико није желео рат.

ЈОВИЋ: Југославија се распала из политичких разлога. Имала је политичке циљеве који су је разбијали, зато што су одређене републике и ушле у Југославију са циљем да се у одређеном тренутку ослободе у самосталне државе. То је годинама припремано, од стране руководства земље. Није то пало са неба. Ви врло добро знате да је свака уставна промена у Југославији повећавала надлежности република, а смањивала надлежности федерације и да је Устав 1974. године претворио републике у државе, а федерацију у услужни сервис за ту државу и то без икаквих прихода, само ако јој републике дају приходе за те услуге које врши.

Суштина узрока распада Југославије, наравно уз политичке разлоге, је чињеница да је Устав из 1974. године био последња етапа тих уставних промена и да је он фаворизовао могућност отцепљења република, а није дао никакво право федерацији да то заустави. Ви знате да су се у једном тренутку Хрватска и Словенија одлучиле да не дају више приходе федерацији и да не шаљу регруте, као и да су донеле сепаратистичке одлуке за отцепљење.

Надомак Вуковара (фото EPA-EFE/Maja Ilic)

Дакле, федерација је имала војску, али није имала права да употреби војску за спречавање спровођења сепаратистичких одлука. Имала је Уставни суд који је доносио одлуке да се те сепаратистичке намере спрече. Није се то догодило. Чак ни војска није спроводила одлуке које је председништво доносило, оне одлуке на које је председништво имало право, на пример о одузимању оружја које је Хрватска недозвољено увезла. Дакле, председништво у коме смо ми били је, што се тиче наших могућности да спасимо Југославију, било апсолутно немоћно, јер је Устав из 1974. године дао могућност растурања Југославије, а тај Устав су срочили Кардељ, по Титовом налогу, и Тито.

Српски народ који је био највише заинтересован за Југославију, с обзиром да живи на простору скоро читаве Југославије, није учествовао ни у изради Устава, нити у тој политици растурања Југославије, иако је највише у јавности осуђиван.

Овде је сада господин Месић поменуо да је партија растурена због Милошевића. Партија је растурена зато што су Словенци одлучили да изађу из партије. На 14. Конгресу јавно су људи саопштили да је та одлука донета и пре него што су дошли на конгрес, зато што је пре тога Југославија већ растурена и што се све одлучивало у републикама и што је потпуно нелогично, да постоји једна партија која ће одлучивати о некоме који по Уставу има сва права другачија. Дакле, то је један чин који апсолутно није зависио од Милошевића. То је била завршница распада Југославије, која је Уставом већ остварена и Словенци су, логично размишљајући, потпуно урадили што су морали да ураде, јер ако већ имају самосталност Уставом дефинисану, како ће нека партија  заједничка њима нешто да помогне. Милошевић ту нема везе уопште. О растурању Југославије донета је одлука далеко пре него што се Милошевић родио, 1928. године, на Четвртом конгресу КПЈ у Дрездену. Године 1935. је одржан Сплитски пленум ЦК Југославије на коме је закључено да се не растура Југославија због Хитлерове најезде, али када се заврши одбрана од Хитлера, ко год буде желео може да изађе. И желели су Словенија и Хрватска.

Словенија и Хрватска су одлучиле још пре него што је Југославија начињена. Тупурковски каже сада наравно да су и они желели и то је тачно. Зашто је Македонија желела?  Македонски народ је био оспораван од Бугарске и од Грчке. Једино смо ми признавали македонски народ и македонску републику. Македонија је добила признање државе и признање нације, учлањење у УН и позицију да нас прима у УН. Значи, они су апсолутно имали позицију да прихвате растурање Југославије. Тако да опстанка Југославије политички није могло да буде. Председништво није имало механизме да спречи било кога. Војска није слушала ни оно што је наређено. Зашто? Рећи ћу вам, по мом мишљењу, војска је могла да заустави тај увоз од 100.000 калашњикова на граници. Све је сликала, звала ме је да ми покаже шта је било, али није ме звала да ме пита да ли да заустави. Пустили су знајући да после тога не могу то да покупе.

Хрватски снајпериста у Вуковару (фото EPA-EFE/PAUL JENKS)

Председништво је наредило да мора то да се покупи силом и да се похапсе они који су увезли. Сутрадан је дошао код мене амбасадор амерички Цимерман и рекао ми да се Америка не слаже са тим да се то силом узима. Војска је послушала амерички став, није послушала наш став. Од нас је тражила 200.000 људи да би то спровела, а у суштини нису ни то хтели да ураде са 200.000 људи, војска је хтела да сруши хрватска и словеначка руководства, што је бесмислица. Замислите ви, да руше руководства која су легално изабрана, а сутрадан кога ће да изаберу, другог? Опет ће да изаберу неког ко исто мисли, ко исту намеру има, сем ако неће 100 година да држе војни режим, што је немогуће.

Пазите, био је општи хаос у федерацији, у коме ми нисмо могли да урадимо ништа друго, него да покушамо да избегнемо рат. Распад је био сигуран.  Међутим, рат нисмо могли да избегнемо зато што је Хрватска схватила да неће моћи да оствари ту одлуку која из Устава произилази, да се може отцепити по републичким границама, због тога што Срби у Хрватској не прихватају ту одлуку, јер им је одузето право на самоопредељење и оценила је да не може да уради другачије него да се то питање реши. Хрватска је одлучила да Србе прогна и прогнала је Србе и остала је без проблема који јој је висио над главом. Зато је рат избио. Туђман је саопштио јавно: „Рата не би било да га ми нисмо желели.” Иако смо се ми сви залагали да се нађе политичко решење, то је тако завршено.

Било је касно - посматрачка мисија Европске заједнице (фото EPA-EFE/PETER NORTHALL)

Иначе, највише је Србија и српски народ изгубио, то је сасвим јасно. Не само што је изгубио државу коју је заслужио успесима у Првом светском рату, него је изгубио много тога што је унео у ту државу. Није ни то могао да спасе, а за то је крив пре свега краљ Александар који је такву државу створио, јер је требало стварати државу српског народа, а не са Хрватима и Словенцима и криво је српско политичко руководство од 1941. године па наовамо, које је дозволило да се такве уставне промене врше да Југославију оставе без икакве власти и да будемо стављени пред свршен чин.

Жељко Шајн

Александар Апостоловски

Марко Албуновић

 

Коментари108
285f0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

P
Sviđa mi se što je Bora Jović najmanje Jugonostalgičan. Shvata da je "Velikosrpska hegemonija" bila zapravo paravan za srbofobiju i uništenje srpskoga naroda na Balkanu. Pa Makedonija i Hrvatska imaju VMRO-DPMNE(ubili Aleksandra) i HOS(osnovao Pavelić) i dan danas kao bitne strukture u državi. Odnose među narodima iz Juge jedino popravljaju pristojni komšijski odnosi bazirani na interesu. Braća više nikad.
Албанац
Napisao sam par reci i odjednom lavina osuda puna falsifikata. Albanci nisu ziveli na grbaci drugih, nisu pali s neba i nisu dosli iz Albanije, jer su tu bili vekovima. Citajte srednovekovna pisma bugarskih knezeva i vizantijskih istoricara. Tvrdnja da samo "narodi" a ne "narodnosti" imaju pravo na drzavu jeste Staljinova doktrina uvezena u bivsu YU. Albanci nisu trazili ujedinjenje sa Albanijom, nego punu ravnopravnost unutar YU. Imate pravo na vase misljenje, ali ne i na vase cinjenice...
Драган П.
Говорим о пописима у турско доба, да се разумемо, 15. век. После се полако појављујете, што насељавањем из данашње Албаније, што исламизовањем и албанизовањем затеченог српског становништва. С друге стране, број Срба се смањује, због насиља која над њима, као башибозук (турске нерегуларне трупе - прашинари), чините. Измишљате и фалсификујете историју, али чињенице се не могу сакрити.
Драган П.
Што се тиче онога да нисте пали с неба или дошли из Албаније, погледајте мало пописе становништва на Косову и Метохији. Није било ниједног Албанца.
Osman Delić
Itekako se mogla održati SFRJ, ali sigurno ne s gore, još uvijek posvađanim, akterima s fotografije. Narod(i) bi sigurno "progutali" bilo kakav dogovor. Niko se usudio ne bi suprotstavljati takvom dogovoru, jer je tu bila JNA. Ali, činjenica i istina nisu ni na Mesićevoj ni na Jovićevoj strani. Upravo iz razloga što su ova dvojica zagovarala ISKLJUČIVE STAVOVE matičnih POLITIKA, a to su bili MAKSIMUMI. Nije im naum padao KOMPROMIS. A moglo se itekako.
Goran S. Jovanović
GJkom20210510.g.101 - Pitah jednog bistrog desetogodišnjaka: Da li dva čoveka mogu više da postignu nego samo jedan? Odgovorio je: Da, ali mogu i manje nego što može jedan – ako se svađaju i potuku!! Ove jednostavne istine, aktuelne i danas, govore da je Jugoslavija mogla i morala da opstane u zajedničkom interesu! Ali uz političku infrastrukturu – koja dopušta korišćenje prednosti života u široj društvenoj zajednici! Pred tim problemom, koji ima rešenje, se nalazi čitav Svet, a ne samo Balkan.
Микаило Јеврић
Могуће је било сачувати Југославију само у сну. Сви знамо да су нас велики пустили низ воду а распарчавање није било изводљиво мирним путем, знало се.
Milan01
Jovic optuzujuci Tita, krije svoju nesposobnost: Ima socijalisticki Ustav, ima vojsku, ima narod, a krivi Drezdenski kongres iz 1928 koji se zalagao za stvaranje nacionalnih drzava, za sta se sad borimo! Socijalisticka Jugoslavija je bila Titovo zivotno djelo. On je pred smrt obisao sve drzave stalne clanice SB UN (SSSR, Kinu, Englesku, SAD i Francusku) i molio ih da cuvaju jedinstvo Jugoslavije i njen slobodan razvoj. Uradio je najvise sto je mogao, a drzavu su upropastili ovi panelisti i Kucan

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља