петак, 18.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Градња метроа опасност за водоизвориште

Закон о метроу би ускоро могао да се нађе на дневном реду Скупштине Србије, због чега организације цивилног друштва траже референдум. – Савска вода се лепезасто шири кроз Макишко поље па је потребно проширити, а не сузити зону заштите водоизворишта
Према постојећим плановима, метро може да се гради, али је неопходно да се утврди садашње стање бунара да би се знале мере заштите које се морају тражити од метроа и будућих инвеститора (Фото Б. Васиљевић)

Предлог Закона о метроу који је крајем априла усвојила влада, могао би, како је недавно најавио Ивица Дачић, председник Скупштине Србије, да се нађе на предстојећој скупштинској седници. Због ове одлуке владе већ су се огласиле организације цивилног друштва које, преко друштвених мрежа, траже расписивање референдума о изградњи метроа на Макишком пољу.

Колико би изградња деценијама чеканог метроа могла да угрози постојеће водоизвориште у широком ободу реке Саве, питање је о коме већ месецима расправља стручна јавност.

Да нам је метро, чија је изградња према историјским подацима требало да почне joш крајем 19. века, 1883. године, преко потребан, нико не спори. Али и даље није јасно колико би и да ли би он могао да угрози постојеће водоизвориште и снабдевање града добром и здравом пијаћом водом.

Према изјавама градских челника, не постоје разлози због којих метро не би могао да се гради на Макишком пољу јер је зона водоизворишта пре осам година смањена. Због тога, тврде, изградња метроа, али и планираног стамбено-пословног комплекса, неће утицати на водозахват у савској долини.

Смањење зоне водоизворишта препоручио је Институт за водопривреду „Јарослав Черни” који је 2013. године радио испитивања овог терена. Њихов извештај о смањењу зона због померања подземних вода усвојило је тада и Министарство здравља. То су били довољни разлози да се крене са плановима о изградњи метроа. Још у децембру када је Скупштина града усвојила План детаљне регулације који омогућава градњу на делу Макишког поља реаговали су стручњаци Рударско-геолошког факултета, Хемијског и Факултета за физичку хемију, Српског хемијског друштва, Грађевинског факултета, познаваоци подземних вода Србије, сматрајући да треба да се ураде додатне анализе пре свих радова.

Зашто је Макишко поље толико важно објашњава и проф. Бранимир Јованчићевић, са Хемијског факултета.

– Макишко поље са својим рени бунарима припада алувијалној формацији реке Дунав и његовим притокама Сави, Дрини и Великој Морави. Београд се скоро у потпуности снабдева када је реч о производњи пијаће воде из рени бунара са Макишког поља јер је квалитет те сировине изванредан. Река Сава практично удара у обалу где се налази Макишко поље и онда се системом љуспи пробија кроз алувијалну формацију. На том путу се „сусреће” са неорганском околином, пречишћава се и тако пречишћена долази до резервоара, а затим до изграђених рени бунара дубине двадесетак, тридесетак метара – објашњава Јованчићевић.

Сликовито речено, Сава удара у Макишко поље, шири се кроз њега, као да наставља свој ток, али не излази на површину. Она пролази кроз слојеве шљунка, песка и других силикатних минерала наталожених хиљадама година, чисти се и тако пречишћена долази до рени бунара.

– Да се савска вода шири путем пукотина и пора, онда не би био проблем. Ми бисмо морали да бринемо само о резервоарима и рени бунарима. Али не, савска вода мигрира лепезасто кроз Макишко поље, због чега је потребно да се она штити у широком појасу – истиче Јованчићевић.

До ових открића дошао је и покојни Петар Пфендт, професор Хемијског факултета, који је испитивао загађење Макишког поља фенолом још деведесетих година прошлог века.

– Померања вода су могућа, али та вода на крају ипак дође до великих резервоара. Управо ово је разлог да се штити што већа површина Макиша, а не да се сужава заштићена зона водоизворишта – каже Јованчићевић.

У Српском хемијском друштву сматрају да није смело да се уђе у овакав велики подухват, а да се претходно не уради једно опсежно истраживање које би обухватило еко-хемијска, геохемијска и хидрогеолошка истраживања целог подручја. Да се тачно процени где је то место које може да се „нападне”, а шта је то што не сме да се дира. Јер може се догодити да се закачи добар део нечега што је много вредније од самог метроа.

Према постојећим плановима, како сазнајемо, метро би требало да се укопава до два метра у земљу, али да се тај простор наспе у висини од четири до пет метара заједно са шинама. То би онда значило, како каже Јован Деспотовић, професор са Грађевинског факултета, да метро може да се, према постојећим плановима, изгради, а да не угрози рени бунаре. Али пре тога морају да се предузму одређене мере заштите.

– У првој зони заштите мора да се испита постојеће стање рени бунара, да се утврди загађење које долази од старог Обреновачког пута уз Аду Циганлију, загађење који долази од депонија уз улицу која од Железника води ка Обреновачком путу и загађење од нафтних резервоара бензинске пумпе који се налазе уз рени бунаре, као и да се истражи утицај пољопривредног загађења на Макишком пољу, али и из залеђа из сурчинског дела. А у другој зони да се организује, пројектује и реализује комплетно и непрестано надгледање како би се спречило загађење – каже Деспотовић.

Он истиче да је неопходно да се утврди садашње стање бунара да би се знале мере заштите које се морају тражити од метроа и будућих инвеститора.

Да ли заједно могу и метро и вода, требало би можда поново проценити. Урадити додатне стручне анализе и то пре него иједна кашика багера ископа земљу на Макишком пољу.

Можда би то, накратко, одложило почетак изградње, али би се тада тачно знало шта, где и како може да се ради – зарад напретка, али и очувања онога што нам је дато.

Коментари12
de238
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dejana
Malo je neobicno sto se ovoliko lome koplja oko proste stvari, ali ajde: Ako je kako kazete onda tu treba da bude nadzemni kolosek ??? Ili ??? Sto se sad oko toga pravi drama ?. I u Moskvi na mnogo mesta metro vidno ide preko terena, ne samo preko mostova.
СЦ
Овде се пренебрегава један проблем који метро на тој линији индиректно доноси: на тој траси треба да буде изграђенo насеље за 30-40000 људи, тачно изнад Макишког поља, што је вероватно већи ризик и од самог метроа.
Станиша Младеновић
Беграђанима треба и вода и метро, па нека одлуче на референдуму!
Врло површно, грађанине!
Да је ТАКО ЈЕДНОСТАВНО одлучити ШТА ЈЕ ТУ ДОБРО а шта није- не може САМО “референдум” да одлучује! Прво морају НЕЗАВИСНИ КОМПЕТЕНТНИ СТРУЧЊАЦИ СВИХ ПРОФЕСИЈА везаних за овај проблем да изврше СВА неопходна испитивања па тек онда да се иде на референдум јер грађани Београда који воле свој град желе ПРОГРЕС своме граду али онај РАЗУМАН И ПОШТЕН а не онај измишљени и искључиво ПРОФИТЕРСКИ под мотом “ПОСЛЕ МЕНЕ ПОТОП!”.
Троме конза
Пре пар година медији наговестише релативно изводљив план изградње прве линије градске надземно-подземне железнице. Наиме, западни терминал би био у постојећој Ранжирној железничкој станици у Макишу, а одатле би се подземна железница настављала (постојећим тунелом) преко Раковице, Топчидера, до Сајма, па затим (обалском трасом) до Панчевачког моста, те преко Карабурме до Миријева, где би био источни терминал. Интересантно је да је ова траса могла да користи тада постојећу железничку пругу.
Dejan K.
a ko tu tacno zivi?
Gagi, dipl. inž. saobraćaja
Nadležni bi da grade metro u Beogradu, a ne znaju da za saobraćaj osposobe odavno u prošlom veku izgrađene tunele »Karaburma«. Naime, od leve i desne cevi tunela »Vraćar« izgrađene su dve cevi tunela »Karaburma«, svaka dužine od po oko 600m i to leva cev u periodu 1975-77, a desna cev 20 godina kasnije. A da bi se tuneli »Karaburma« osposobili za saobraćaj i linije »BG voza« produžile do Karaburme i dalje do Rospi Ćuprije potrebno je SAMO u te tunele postaviti šine i kontaktnu mrežu.
Хронос
Чудо да су Вам пропустили коментар! Неко је могао да лепо ове тунеле искористи па да подели паре које су предвиђене за копање истих подели са извођачем. То што је прокопано а није смело да се доврши је због осталих република да не би биле завидне у то време. Као што смо видели није нам помогло да нас мање мрзе!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља