Крај каријере Краља Бибија?

Двогодишња израелска политичка драма примиче се крају, као и каријера Краља Бибија – Бењамина Нетанијахуа, који је 15 година, у пет мандата, предводио десничарско-религиозни савез.

Пошто је премијеру истекао рок од 28 дана да око свог Ликуда окупи владајућу већину, председник Рувен Ривлин званично је понудио мандат за састав владе Јаиру Лапиду, лидеру центристичке странке Јеш Атид, која је са мартовских избора изашла као друга по снази, са 17 посланика, иза премијеровог Ликуда, који је добио 30 места у Кнесету.

Лапид је досад обезбедио подршку 56 посланика, а претпоставља се да ће у истом року успети да привуче још најмање пет законодаваца, што је минималан број неопходан за формирање владе.

Нови мандатар, бивши министар финансија у Нетанијахуовом кабинету и бивши новинар, најавио је владу националног јединства, која ће укључити десницу, центар и левицу, како би се равномерно, али опасно подељена земља, после короне, опоравила и од најтеже политичке кризе последњих година.

„После две године бескрајног политичког кошмара израелско друштво се тетура. Влада јединства није компромис – то је циљ”, написао је Лапид по пријему мандата, који је шеф државе могао да повери и Нафтали Бенету, лидеру десне ултранационалистичке странке Јамина или било ком члану Кнесета који је у шанси да 61 посланика окупи око заједничког кандидата.

И Лапид и Бенет јасно су потврдили жељу за премијерском фотељом, па иако је мандат поверен Лапиду, очекује се да нови премијер, по принципу ротације, прво буде управо Бенет, чијих је седам посланика било кључно у свим комбинацијама за састав нове владе.

Израелски аналитичари процењивали су да би, у ситуацији да је мандат поверен Бенету, он био под снажним притиском да с Ликудом формира чисто десничарску владу и да прекине сарадњу са свим другим Нетанијахуовим ривалима. По Ривлиновим оценама, то би било „све исто” што је притискало земљу последњих месеци.

Бенет је прошле године био министар одбране и бивши је лидер јеврејских насељеника Западне обале, који се противи палестинској државности и тражи анексију окупираних територија. Он се до последњег тренутка залагао за владу деснице, преговарао је с лидером Ликуда, али је одлучно био против нових избора, што је био део Нетанијахуовог резервног плана.

Бенет је позвао све десне странке да се укључе у „широку ванредну владу” која ће „точкове извући из блата”, додајући да кабинет „никоме неће бити лак” и да то „није обавезно природна влада”, али да је једина алтернатива новим изборима.

Нетанијаху је непосредно пред истек рока позвао Бенета. „Рекао сам му да бих, како бих спречио успон левичарске владе, био спреман да прихватим његову сугестију о ротационом споразуму, по којем би он био премијер у првој години”.

Пошто је одбијен, ангажовао је Ликуд да заједно с партнерима с крајње деснице убеде председника Ривлина да у Кнесету врати мандат. Премијер је од априла покушавао да протури идеју директних избора председника владе, представљајући је као пут изласка из садашње кризе. Израел је с таквим моделом експериментисао касних деведесетих година 20. века, али се вратио систему у којем прву прилику за формирање владе добија лидер странке која је на изборима добила највише гласова.

Нетанијаху је одмах по додели мандата Лапиду – што је био његов кошмарни сценарио – напао Бенета оптужујући га да води Израел ка „опасној левичарској влади” – што је нетачно, јер Лапид има подршку шест партија широког политичког спектра.

Лапидов „блок промена” покушаће да Израел извуче из дубоке кризе, која је 2019. отворена серијом од четири изборна циклуса, али ће се суочити с изазовом да преброди идеолошке разлике десничара, левичара, арапских националиста и исламиста, које постоје међу партијама које може да позове у коалицију.

Авигдор Либерман, председник десне секуларне странке Израел Беитеину, која је подржала Лапида, изјавио је да је сада императив формирање „функционалне владе већ наредне седмице”. Слична подршка мандатару стигла је и од леве Лабуристичке парије.

Није још све готово, јер Лапид још формално нема већину у Кнесету од 120 места. Можда није све готово ни за Нетанијахуа, премијера с најдужим стажом у историји земље. Он је спреман да настави политичку борбу, али је његово лидерство озбиљно уздрмано – не само унутар Ликуда, већ и на десници. Чак и највернији ултраортодоксни савезници тешко да ће му опростити што је успео да отуђи знатан број бивших савезника са деснице, који су му сада ривали: Бенета, лидера Нове наде Гидеона Саара и Авигдора Либермана. Будућност му отежавају и три судска процеса на којима је оптужен за корупцију.

Нетанијаху ће свакако наредних дана покушати да употреби таленте „мађионичара”, да онемогући или уништи Лапида и иде на нове изборе, али му понестаје зечева у шеширу.