недеља, 20.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Дан победе и Дан Европе

Спајање и преклапање та два дана, две прославе у којима је Дан победе замењен Даном Европе – збуњује, посебно млађе генерације, које неће знати да Дан Европе нема везе са Даном победе над фашизмом (нити је битно везан за антифашизам), односно поразом и безусловном капитулацијом немачке армијеунутра
Фото Пиксабеј

 

 

У два мајска дана – 8. и 9, у европским земљама слави се неколико празника, али су најважнији – Дан победе и Дан Европе. Шта се то десило 8. и 9. маја у историји и зашто се тим историјским датумима даје различито значење и славе различити празници, а не као 1945. – Дан победе над нацистичком Немачком?

Надирање Црвене армије са истока и трупа западних савезника према Берлину, самоубиство Хитлера 30. априла и пренос овлашћења на адмирала Карла Деница убрзали су завршетак Другог светског рата на простору Европе. Четвртог маја једна немачка делегација допутовала је у седиште британског фелдмаршала Бернарда Монтгомерија близу Хамбурга. Тамо је Монтгомери прихватио безусловну предају немачких снага у Холандији, северозападној Немачкој и Данској.

По доласку генерала Алфреда Јодла, 6. маја, шефа кабинета новог немачког председника Карла Деница, у француском граду Ремсу припремана су акта о војној предаји која су усаглашена 20 сати касније. Око 2.30 7. маја врховни савезнички командант генерал Ајзенхауер прихватио је безусловну предају свих немачких снага. Акт су потписали фелдмаршал Јодл са немачке, представници западних савезника и генерал Суслопаров са совјетске стране.

У протоколу се наводи да ће од 8. маја немачка војска у потпуности прекинути непријатељства на свим фронтовима. Одмах затим Би-Би-Си и америчке и британске новине обзнаниле су да се немачка војска тог дана предала савезницима. На улице Париза, Лондона, Њујорка и других градова славила се победа. Би-Би-Си је понављао вест, најављујући да ће Дан победе у Европи бити државни празник, који ће се одржати следећег дана. Вест да је рат у Европи завршен проширила се светом.

Међутим, Стаљин није био задовољан оваквим стањем ствари. Његово мишљење је било да би тако значајан догађај у светској историји требало – прво, да се званично уреди, а друго, да се одржи у главном граду поражене нацистичке Немачке. Совјети су инсистирали, а остали савезници се сложили да шеф немачке Врховне команде оружаних снага, фелдмаршал Вилхелм Кајтел, лично у Берлину потпише акт о безусловној капитулацији.

Кајтел је 8. маја стигао у Карлсхорст, предграђе Берлина, да ратификује предају и озваничи крај рата. Уз учешће представника медија, савезничких трупа и совјетских трупа у Берлину у ноћи између 8. и 9. маја 1945. године потписан је акт о безусловној предаји немачке војске. Са немачке стране потписао га је фелдмаршал Кајтел, са совјетске – маршал Г. К. Жуков.

Церемонија је започела тачно у поноћ 9. маја, а завршила се 43 минута после поноћи. Време предаје назначено у том акту је 8. мај у 23.01, по берлинском времену. Али, пошто је московско време један сат испред берлинског, Совјети су сматрали да је коначна победа над нацистичком Немачком  деветог маја, а не осмог – који је остатак Европе славио као Дан победе.

Тог 9. маја 1945. године, авион „Ли-2” донео је у Москву документа о предаји нацистичке Немачке. А 24. јуна на Црвеном тргу у Москви одржана је велика Парада победе. Дефилеом је командовао маршал Константин Рокосовски, а домаћин параде је био маршал Жуков.

Дуги низ година, почев од 1948. године, овај празник се у СССР-у није славио помпезним догађајима, па чак није био ни „црвени дан календара”. Иако је постојало снажно памћење, Дан победе званично је постао државни празник у Русији и још 15 република СССР тек 1965. на 20 годишњицу победе у Великом отаџбинском рату. Тада је одржана и велика војна парада. Тај обичај се, уз мање и веће прекиде, задржао до данас.

Каснији догађаји, а посебно победа Запада у Хладном рату креирала су нове празнике и нов однос према догађајима из Другог светског рата, посебно у земљама бившег Совјетског Савеза и Варшавског пакта, где се на СССР као ослободиоца од нацизма гледа и као на носиоца нове окупације и наметнутог комунизма.

Данас чак ни Дан победе више није јединствен, нити се на исти начин обележава у Европи. Тако се у Русији и даље се уз војну параду обележава Дан победе над фашизмом у Великом отаџбинском рату; у земљама Европске уније углавном је тај дан замењен Даном Европе, премда те две ствари нису битно повезане. Дан Европе не односи се на 9. мај 1945. године, када је коначно сломљен немачки нацизам и фашизам, него је везан за 9. мај 1950, када је тадашњи министар спољних послова Француске, Робер Шуман, само озваничио декларацију о економској сарадњи, која ће тек априла 1951. прерасти у савез шест држава под називом Европска заједница за угаљ и челик.

Спајање и преклапање та два дана, две прославе у којима је Дан победе замењен Даном Европе, збуњује, посебно млађе генерације, које неће знати да Дан Европе нема везе са Даном победе над фашизмом (нити је битно везан за антифашизам), односно поразом и безусловном капитулацијом немачке армије. Зато је можда важно да се оба празника прослављају и обележавају по нахођењу, али водећи рачуна о њиховим историјским значајем и хронолошким редом.

*историчар

Коментари3
aea19
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Radoslav Jovanović
Fašizam i nacional socijalizam su neizlečive bolesti zapada koje se sve više šire i na druge države. Kad se pogleda koliko država je podržavalo nacističku Nemačku kraj Drugog Svetskog rata i nije pobeda Evrope u celini. Način na koji danas nastupa zapad samo govori u prilog tome.
heroji i cumurdzije
ja bih to spojio u jedan praznik koji bi se zvao "bog i sesirdzija".
Милан
Циљ је поништити велику победу Совјетског Савеза и рехабилитовати нацизам.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља