Војно и политичко крило терора

Као политички аналитичар, систематски пишем о политичком насиљу и анархотероризму дела опозиције. После проналаска огромне количине оружја и експлозива мафијашког клана Беливук, постало је јасно да тај клан није само мафијашки, већ и терористички, тј. имао је намеру да се обрачуна са државом. Тезу о тероризму поткрепљује количина и врста откривеног наоружања (више од 10 кг пластичног експлозива, 5 противпешадијских мина, 4 бомбе, 2 тромблонске мине, 1 тромблонска пушка, 1 митраљез великог калибра, 12 аутомата, 6 снајпера, 10 пушака, 40 пиштоља, и велика количина миниције).

Клан Беливук је војно крило широке групе која има циљ да ликвидира председника Вучића и да изврши или помогне насилну промену власти. Та група има и политичко крило – финасијере, идеологе, налогодавце, портпароле, заговорнике и подстрекаче. Јасно је да је у питању унутрашњи тероризам. Оног тренутка када је држава кренула у обрачун са терористима и мафијашима клана Беливук, политичко крило клана је кренуло да напада државу и власти, и да релативизује успех у борби против тероризма и мафије. У то су се укључили политичари из појединих опозиционих странака, поједини тајкуни и њихови медији.

Одговор на питање ко чини политичко крило је јасан - сви они који уназад годинама призивају насилну промену власти, судове револуције, ликвидацију председника Вучића и чланова његове породице, ликвидацију функционера власти и СНС, и сви они који су организовали политичко насиље последњих година. Нажалост, у све су умешани и појединци блиски власти. Како нема заштићених, и ови појединци су подвргнути истрази (Хркаловић, Кокеза, Вулетић, Папић…). Подсетићу да је председник Србије прислушкиван више од годину дана, да су два мафијашка клана хтела да ангажују плаћеног убицу да ликвидира Вучића, да је начелник УКП, 07.02.2021. изјавио да су обавештајни подаци указивали да ће бити покушано извршење атентата на председника Србије.

Позиви на насилну промену власти, најаве судова револуције, претње вешањима, силовањима, и другим насиљем, насилни протести, све то је у пуном интензитету започело тек са повратком Драгана Ђиласа у политику. Статистика је неумољива – она је као снег који открива трагове. Изнећу један пример. Од када се Ђилас вратио у политику, почетком 2018., број напада на просторије СНС се учетворостручио. До тада је било десет напада током 5 година (2013. до 2018.), а од 2018. до данас (3 и по године) је било 40 напада на просторије СНС. Нападнуто је, разлупано, чак и спаљено, више од 50 просторија СНС. Неке су разбијане и 4 пута (хронолошки): Смедерево (2013.), Бечеј, Сурдулица, Зрењанин два пута, Ћуприја, Вождовац, Крагујевац, Лајковац, Звездара, Раковица, Пожаревац, Сомбор, Севојно, Лазаревац 3 пута, Железник, Петроварадин, Нови Београд, Стари град 4 пута, Земун 2 пута истог дана, Нови Сад-Стражиловска, Нови Сад-Подбара, Нови Сад-Центар 2, Чачак, Врачар, Бачки Петровац 2 пута, Бач, Шабац, Младеновац 2 пута, Бечеј, Панчево, Ниш, Палилула (2021.).

Сетимо се да Ђиласу насиље није страно: претио је и псовао полицајца Дејана Стевића, јавно је псовао одборника СРС, Зорана Огњановића (то сам лично видео), био је изазивач породичног насиља, нанео је телесне повреде бившем тасту, за говорницом је физички насрнуо на шефа одборника СНС, Александра Мирковића, најгрубље је псовао студенте на свом протесту, предводио је насилни упад у РТС, када је новинарима прећено и када су вређани, претио је полицајцима у цивилу да ће остати без посла, више пута се сликао са криминалцима осуђиваним за тешка кривична дела (Јапанац, Бакић, Дабовић), подржао је напад на Скупштину Србије, која је вандализована 5 дана, а повређено је 140 полицајаца. О деловању Драгана Ђиласа, сведоче и ова два скандала. Ђилас је 02.02.2021. оптужио Запад  да 9 година подржава наводни Вучићев неофашизам у Србији, а 19.04.2021. извређао је посреднике Европског парламента. Овим је Ђилас себе и своју странку сврстао у корпус антиевропских странака, стекавши при том огромно богатство.
Народни посланик СНС-а

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa