Vojno i političko krilo terora

Kao politički analitičar, sistematski pišem o političkom nasilju i anarhoterorizmu dela opozicije. Posle pronalaska ogromne količine oružja i eksploziva mafijaškog klana Belivuk, postalo je jasno da taj klan nije samo mafijaški, već i teroristički, tj. imao je nameru da se obračuna sa državom. Tezu o terorizmu potkrepljuje količina i vrsta otkrivenog naoružanja (više od 10 kg plastičnog eksploziva, 5 protivpešadijskih mina, 4 bombe, 2 tromblonske mine, 1 tromblonska puška, 1 mitraljez velikog kalibra, 12 automata, 6 snajpera, 10 pušaka, 40 pištolja, i velika količina minicije).

Klan Belivuk je vojno krilo široke grupe koja ima cilj da likvidira predsednika Vučića i da izvrši ili pomogne nasilnu promenu vlasti. Ta grupa ima i političko krilo – finasijere, ideologe, nalogodavce, portparole, zagovornike i podstrekače. Jasno je da je u pitanju unutrašnji terorizam. Onog trenutka kada je država krenula u obračun sa teroristima i mafijašima klana Belivuk, političko krilo klana je krenulo da napada državu i vlasti, i da relativizuje uspeh u borbi protiv terorizma i mafije. U to su se uključili političari iz pojedinih opozicionih stranaka, pojedini tajkuni i njihovi mediji.

Odgovor na pitanje ko čini političko krilo je jasan - svi oni koji unazad godinama prizivaju nasilnu promenu vlasti, sudove revolucije, likvidaciju predsednika Vučića i članova njegove porodice, likvidaciju funkcionera vlasti i SNS, i svi oni koji su organizovali političko nasilje poslednjih godina. Nažalost, u sve su umešani i pojedinci bliski vlasti. Kako nema zaštićenih, i ovi pojedinci su podvrgnuti istrazi (Hrkalović, Kokeza, Vuletić, Papić…). Podsetiću da je predsednik Srbije prisluškivan više od godinu dana, da su dva mafijaška klana htela da angažuju plaćenog ubicu da likvidira Vučića, da je načelnik UKP, 07.02.2021. izjavio da su obaveštajni podaci ukazivali da će biti pokušano izvršenje atentata na predsednika Srbije.

Pozivi na nasilnu promenu vlasti, najave sudova revolucije, pretnje vešanjima, silovanjima, i drugim nasiljem, nasilni protesti, sve to je u punom intenzitetu započelo tek sa povratkom Dragana Đilasa u politiku. Statistika je neumoljiva – ona je kao sneg koji otkriva tragove. Izneću jedan primer. Od kada se Đilas vratio u politiku, početkom 2018., broj napada na prostorije SNS se učetvorostručio. Do tada je bilo deset napada tokom 5 godina (2013. do 2018.), a od 2018. do danas (3 i po godine) je bilo 40 napada na prostorije SNS. Napadnuto je, razlupano, čak i spaljeno, više od 50 prostorija SNS. Neke su razbijane i 4 puta (hronološki): Smederevo (2013.), Bečej, Surdulica, Zrenjanin dva puta, Ćuprija, Voždovac, Kragujevac, Lajkovac, Zvezdara, Rakovica, Požarevac, Sombor, Sevojno, Lazarevac 3 puta, Železnik, Petrovaradin, Novi Beograd, Stari grad 4 puta, Zemun 2 puta istog dana, Novi Sad-Stražilovska, Novi Sad-Podbara, Novi Sad-Centar 2, Čačak, Vračar, Bački Petrovac 2 puta, Bač, Šabac, Mladenovac 2 puta, Bečej, Pančevo, Niš, Palilula (2021.).

Setimo se da Đilasu nasilje nije strano: pretio je i psovao policajca Dejana Stevića, javno je psovao odbornika SRS, Zorana Ognjanovića (to sam lično video), bio je izazivač porodičnog nasilja, naneo je telesne povrede bivšem tastu, za govornicom je fizički nasrnuo na šefa odbornika SNS, Aleksandra Mirkovića, najgrublje je psovao studente na svom protestu, predvodio je nasilni upad u RTS, kada je novinarima prećeno i kada su vređani, pretio je policajcima u civilu da će ostati bez posla, više puta se slikao sa kriminalcima osuđivanim za teška krivična dela (Japanac, Bakić, Dabović), podržao je napad na Skupštinu Srbije, koja je vandalizovana 5 dana, a povređeno je 140 policajaca. O delovanju Dragana Đilasa, svedoče i ova dva skandala. Đilas je 02.02.2021. optužio Zapad  da 9 godina podržava navodni Vučićev neofašizam u Srbiji, a 19.04.2021. izvređao je posrednike Evropskog parlamenta. Ovim je Đilas sebe i svoju stranku svrstao u korpus antievropskih stranaka, stekavši pri tom ogromno bogatstvo.
Narodni poslanik SNS-a

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista