Алфа Мито - повратак легенде

Милано.- Алфа саунд, другим речима алфин звук, поново живи на радост многобројних фанова који не признају ни једну другу марку осим Алфа Ромеа, можда јединог аутомобила на свету са тако романтичним именом, али и несумњиво једне од спортских легенди на четири точка. Али, временом ствари су се промениле не баш у корист овог миланског произвођача, било је и падова, неуспеха. Неколико година уназад, међутим, Алфа се враћа на велика врата и поново стиче поклонике. Углавном у сегменту скупљих и луксузнијих аутомобила.

Овога пута ствар је мало другачија. У Милану је прошле седмице уз велику помпу одржана промоција најновијег адута Миланеза, дуго припреманог и на велика звона представљеног у присуству великог броја специјализованих новинара са свих страна света. Ради се, наиме, о моделу под именом Алфа Ромео Мито, или скраћено само Алфа Мито. То је први компакт фабрике из Милана дизајниран тако да одмах, већ на први поглед освоји срца љубитеља не само спортских модела. Алфа Мито, како је у средњевековном замку Кастело Сфорцеско на промоцији изјавио Лука де Мео, извршни директор Алфа Ромеа, представља оживљавање једног мита, мита о снази и спортским успесима овог чувеног бренда. То је уствари први Алфин компакт који треба да направи дар - мар у класи.

А да би се и специјализовани новинари уверили у веродостојност речи првог човека Алфе, одабран је пробни полигон у исто тако легендарној Монци где смо и ми направили прве кругове на чувеном овалу.

Алфа Мито дизајнерски је нека врста хибрида између репрезентативног спортског Ц8 компетиционе, јер са предње стране носи његове гене, док с друге, каросерија са троја врата назначује чврстину и индивидуалност, тако неопходну у борби на све размаженијем и захтевнијем тржишту. Ради се дакле, о лепо скројеном оделу, чији је аутор Аргентинац Мануел Дијаз побрао аплаузе на промоцији. Аутомобил је дуг само 4.06 м, широк 1.72 м и висок 1.44 м, са међуосовинским растојањем од тачно 2.5 метара. Заиста компактан.

Ипак оно што чини алфу алфом је њено срце. Стартоваће са три мотора у понуди. Јуниор 1.4 бензинац са 78 коња, дизел 1.6 са ознаком ЈТДМ са 120 коња и још један бензинац, запремине 1.4 турбо са 155 кс. Јачег серијског у овој класи заиста нема. За крај године најављена је права посластица - модел ГТА са 230 кс, прави наследник легендарне алфе ГТА из седамдесетих година прошлог века.

Али, оно што је нас највише занимало ипак, била је пробна вожња, тачније да видимо колико је од онога што се желело и остварено.(/slika2)

Већ на први поглед када се седне у удобно и полуспортски профилисано седиште види се да је све осмишљено и урађено са много пажње. Додуше, ушли смо у модел са 155 кс, са највишим нивоом опреме и кожним седиштима... Инструмент табла обложена је меким материјалом у карбон фибер нијанси, инструменти су прегледни, а прекидачи за аутоматску климу нешто ниже на централној конзоли, али у висини ручице мењача, дакле лако доступни. Остало је у црној пластици...

Места има сасвим довољно за четири одрасла путника како напред, тако и позади. Улази се лако, јер се предња седишта померају максимално напред.

Упознавање је трајало кратко, преовладало је нестрпљење да се овај мали лепотан јарко црвене металик боје са 155 кс испроба на делу. Окрет кључа (штета што нема дугме за стартовање), и четвороцилиндрични турбо огласи се тихим звуком ничим не наговештавајући онај препознатљиви алфин „саунд“. Међутим, већ први круг у Монци одагнао је сваку сумњу. Агрегат до неких 3.000 обртаја ради тихо и ничим не одаје колико снаге има у мишићима. Али, када се педала гаса нагази мало јаче, све се мења. Мито се огласи правом Алфином песмом која подиже адреналин и просто тера на искушење брзе вожње. При највишим обртајима то је права алфа, жустра, брза, која просто лети овалом на легендарној стази... Други део теста био је на рути од Минце до језера Комо и назад. Ту је Мито показао шта зна у „саобраћају“. Иако је на италијанским друмовима скоро увек велика гужва, Алфа Мито се лако пробијала кроз реку возила, што због наше форсиране вожње, што због поштовања које су јој указивали радознали италијански возачи. Пут је био баш по мери, са много краћих и дужих кривина узан, али једносмеран са две траке као поручен за пробу. Са пуним гасом, Алфа Мито је лако достизала брзине изнад 160 км/ч, а захваљујући потпуно новом систему (ДНА) управљање је знатно директније и омогућује лакше савлађивање кривина, што Мито чини најуправљивијим у својој класи. Уз то сви модели серијски су опремљени са три динамична мода: нормал, all weter (сви услови) и динамик, који се бирају полугицом поред ручице мењача. Када је реч о мењачу, довољно је рећи: то је алфин мењач са шест брзина , којим се рукује лако и прецизно. Односи су веома добро изабрани тако да ауто вуче у свим опсезима обртаја. Још нешто треба истаћи: и поред тога што при убрзањима Мито звучи као „стара добра Алфа“ у шестој брзини је тиха и неће замарати буком на дужим релацијама ауто путем.

Очигледно је да се о многим стварима водило рачуна, тако да је направљен заиста добар компромис између спортских амбиција које Мито не крије и императива савременог саобраћаја, односно смањења замора возача. Пријатно нас је изненадила и удобност коју Мито пружа. И поред великих точкова од 16 цоли и гума димензије 225/45 Р 16 огибљење не преноси ударце у унутрашњост. Као и потрошња која је и поред форсиране вожње често на највишим обртајима била у границама пристојности, речју, није трошила више од девет, десет литара.

Прича о новој Алфи могла би да траје доста дуго, али биће још прилике да о њој нешто напишемо. Остаје да као закључак са првог сусрета са Митом кажемо: чини се да су у Милану начинили пун погодак. Алфа Мито има све услове да оправда велика очекивања челника Фијата, а верујемо и Алфиних фанова, којих ће, убеђени смо, после појављивања овог аутомобила на тржишту почетком јесени, бити све више. Што се тиче цене она ће у Италији бити за модел јуниор од15.300 евра, за модел 1.6 ЈТДМ од 18.950, а за бензинац 1.4 турбо од 17.950 евра па на више у зависности од опреме.