Лиге без репрезентативаца

Ова сезона је прошла без публике због опасности да короне. Али и без тог вируса занимање за збивања у домаћим такмичењима не би било велико. И, што је најгоре, може да се очекује да опада и кад пандемија прође.

У нашим лигама, кад је врхунски спорт у питању, немамо ни кога, а ни шта да гледамо. Чим се укаже прва прилика наши спортисти одлазе у иностране клубове. Одавно смо се навикли да су наши репрезентативци „странци”. И шта онда нуде првенства Србије без најбољих?

Разуме се, у садашњим околносима веома је тешко да код куће задржимо даровите фудбалере, кошаркаше, рукометаше, одбојкаше, ватерполисте... Али, се то и не покушава.

Продаја играча се сматра за један од главних извора да клубови не издахну од жеђи. Иако је то схватање већ деценијама на снази животворна снага наших клубова је све мања. И тешко је да се претпостави да ће наредних година да буде другачије.

Опет, у исто време, у нашим лигама играју прави странци. Увозимо их и из врло удаљених крајева света. Има их чак и у нижеразредним лигама!? Извозимо робу, која има купца на страном тржишту, а увозимо ону за којом тамо није било потражње. Да јесте, и она би отпловила тамо куда и она наша, којом се дичимо.

Замену за успехе наших клубова у међународним такмичењима нашли смо у мање или више успешним каријерама наших играча у иностраним клубовима. Разуме се, нису сви успели, али шта Србија и њен спорт имају од тога што је неко направио успешну каријеру преко границе?

Како се развијају ствари у међународном спорту наши клубови, са правим странцима какве сада имају, врло тешко ће да се пробију на највећу сцену. За Србију и сличне државе већ смишљају нека трећеразредна такмичења, тако да се смањује чак и вероватноћа да пуком случајношћу наши доспеју на главну бину. Иста судбина прети и нашим репрезентацијама, јер чак и да селектори на располагању имају све саме асове зависе од страних клубова, па не могу да их као екипу припреме како следи.

С оним што на располагању имају наши клубови, и што ће имати под оваквим околностима, сем подгревања клубашких страсти, никаква друга храна не може да се понуди, а такав јеловник није за сладокусце. Представе из репертоара наших спортских уметника нису такве да привлаче велику пажњу, па самим тим, по законима бизниса, ни велики новац. Сви су они професионалци, али који не могу да живе од свог рада, него у клубове мора да се долива са стране, што од државе и месних власти, што од приватних или других фирми привучених неким личним разлозима или политиком саме фирме да се представи као, како се каже, друштвено одговорна.

Као у спојеним судовима. Капитал није заинтересован за слабе лиге, а без њега оне не могу да буду јаче. За наше садашње поимање то је равно квадратури круга. Али, ако се не постави задатак никада неће ни да се нађе решење. Можда га сада и нема, међутим, историја се није завршила јуче и ко зна шта сутра доноси.

На нама је да покушамо да оно што нам је слабост преобратимо у своју снагу. Као што због свог кратког корака Меси не трчи с лоптом праволинијски, него у цик-цак.

На путу којим ми возимо много је возила испред нас и ако њиме наставимо никада нећемо да избијемо на чело колоне. Да можемо већ бисмо били тамо. Због тога морамо да окренемо лист. Или да направимо другачија кола или да потражимо пречицом или да нам возачи буду бољи. Или све то заједно. У противном код нас ће све више бити оних које више занимају инострана првенства, него наша и оних, који ће да маштају што пре да заиграју преко границе, а овде ако им се тамо баш не посрећи.