Наваљни ће добити статус екстремисте

Уочи избора који ће се одржати на јесен, посланици су у скупштини поднели нацрте изборних реформи које би забрањивале људима „умешаним у активности” екстремистичких или терористичких организација избор у Државну думу. Иако ови предлози звуче сасвим разумљиво, проблем је настао за невладину организацију Алексеја Наваљног, јер би ова забрана директно утицала на све који имају везе с његовом политичком мрежом.

Московско тужилаштво, наиме, крајем априла је поднело тужбу у намери да регионалне предизборне канцеларије Наваљног и његову Фондацију за борбу против корупције стави ван закона као „екстремистичку организацију”. Шеф кабинета Наваљног Леонид Волков нагласио је да би таква забрана утицала на 200.000 присталица опозиционог политичара, који су дали донације његовој фондацији. Под удар закона свакако ће доћи сви који су на било који начин „екстремистима” обезбедили финансирање (укључујући криптовалуте), као и на оне који су пружали консултативну, организациону и техничку помоћ или су им помогли на било који други начин. Овај предлог закона односи се на изборе за Државну думу и посланици су измене предложили за изборе за доњи дом руског парламента.

Додатни проблем за присталице Наваљног је што предлог закона предвиђа ретроактивно дејство, што значи да би сви они који су на било који начин помагали фондацији Наваљног могли бити лишени права да буду бирани у Државну думу због помагања или рада са забрањеном организацијом и пре него што је закон ступио на снагу. Према изворима опозиционог портала „Медуза”, то значи да закону подлеже свако ко је подржавао забрањену организацију или радио за њу годину дана пре забране или је био вођа забрањене организације три године пре забране.

Лидерима екстремистичких организација биће забрањено да се кандидују за парламент пет година након што је њихова организација званично забрањена, а обичним запосленима или присталицама забрана ће трајати три године након што је организација призната као терористичка или екстремистичка група.

Сада се воде расправе да ли би предложени закон био у супротности с другим савезним законима и Уставом, који дају основне гаранције изборних права грађанима Руске Федерације да учествују на изборима. „Медуза” наводи да овај закон садржи затворену листу случајева у којима руски грађани не могу да се кандидују на изборима на различитим нивоима власти, али не садржи ниједну реч о присталицама забрањених организација.

Да ли ће овај предлог бити усвојен и важити за изборе у септембру зависи од тога да ли ће парламент имати времена да спроведе целу скупштинску процедуру, а тек треба да уђе у прво читање. Закон би морао да буде усвојен пре званичног почетка кампање, а то је крај јуна. До другог читања нацрта, могуће је и да се исправи сукоб с другим законима, тако да ће, по својој прилици, Наваљни и његове присталице и донатори бити лишени могућности да се кандидују за парламентарне изборе, за шта су се увелико спремали.

Русија има позамашан списак терористичких и екстремистичких организација на којем се налазе екстремно десничарске и левичарске групе, неонацистичке скупине везане за Украјину и исламски свет (од украјинског Десног сектора, преко Ал Каиде, до Исламске државе).