Русија у поретку Г-8

Москва, јула – Председник  Светске банке Роберт Зелик позвао је лидере „елитне осморке”, као и руководиоце држава произвођача нафте, да без одлагања реагују на кризу у свету која је изазвана ценама хране и енергената.
„То што се данас догађа није стихија, већ је катастрофа коју су људи сами створили и, као такву, дужни су да је исправе”, нагласио је он у писму председавајућем самита Г-8 у Јапану.
Своје виђење светске кризе и учешћа Русије у њеном решавању руски председник Дмитриј Медведeв објаснио је пред одлазак у Јапан у интервјуу медијима земаља учесница самита. Он је ситуацију у свету оценио као веома сложену. Узрок за то, поред низа текућих проблема, види и у негативном утицају институција које су настале шездесетих и седамдесетих година, као и неких структура које су представљале кључне играче, а данас нису у стању да прате ситуацију, сматра руски председник.
„Отуда идеје многих држава да се ситуација реши на нов начин. Најпре, финансијски систем треба да буде праведнији; он мора укључивати све оне ризике који су данас актуелни. Такође, мора имати у виду и негативно искуство у вези с „прегревањем” економије – и светске и појединих држава, као и негативно искуство хипотекарног система, али и општу ситуацију с фондовима. Финансијски систем мора бити модернизован према садашњем свету.”
Медведев је предложио да се започну преговори о томе како би тај систем требало да изгледа. Створити такав систем не значи потпуно сломити стари, већ га усавршити, учинити да не пати од националног егоизма, да буде праведнији и да не буде оријентисан на само једну земљу и једну валуту.
„Он убудуће треба да буде заснован на избалансираности водећих економија, на њиховом стабилном расту и на принципу неколико резервних валута. Такав мултивалутни приступ ми сматрамо веома важним. И при постојању стабилног, а не као данас слабог долара, треба да постоје друге, резервне валуте које помажу светској економији и појединим земљама да реше проблеме. Реч је, природно, и о европској валути, и оним идејама које се данас формирају на истоку. Ми говоримо и о могућности да се размотри у будућности питање да рубља постане регионална резервна валута. Али то се не ради покретом пера, нити указом председника. То је, по правилу, последица добро уређене економије, као и прихватљивости овог или оног платежног средства за друге партнере”, истакао је Медведев.
Нешто слично, он је говорио и на Петербуршком економском форуму и сигурно ће нешто од тога предложити и у Јапану. Русија је за последњих неколико година постигла огромне економске успехе које данас цео свет види и признаје. Истина, та признања су увек праћена примедбама о недемократским методама постизања успеха, о сувишном мешању државе, па и о томе да је „имала среће”. На прве две Русија обично одговара да она има сопствени пут развоја, а на последњу је нешто пре одласка са места председника одговорио Владимир Путин: „Будале имају среће, а ми смо радили дан и ноћ.”
Било како било, Русија данас има огромне девизне резерве, стабилизационе фондове, и све шансе да све своје амбициозне планове оствари.
Ипак досадашњи лидери светске економије не примају је радо у своје друштво. Амерички председнички кандидат Џон Макејн предложио је, и то више пута, да се Русија искључи из Г-8, док ју је Велика Британија ових дана прогласила за једног од својих највећих непријатеља. Испред ње су, према мишљењу британских служби безбедности, само Ал Каида и Иран који тежи да направи атомску бомбу. Службе безбедности се плаше да су руске обавештајне службе „преплавиле” њихову земљу агентима. Своју бојазан саопштиле су Гордону Брауну пред његов сусрет с Дмитријем Медведевом на Хокаиду.
Ипак све те изјаве имају углавном пропагандни карактер и дају се најчешће за унутрашњу употребу. Директни преговори руководилаца свих тих земаља са руским колегама увек су далеко „пристојнији”. Тако је амерички министар финансија Џон Паулсон, током недавне посете Русији, имао разумевања за руску политику и економију и са Медведевом поделио забринутост за светски финансијски систем. Штавише, говорио му је и о избалансираности америчког економског система који се спроводи независно од тога ко је на челу државе.
 „Савршено је видљиво да било какве тезе о искључивању Русије или притиску на Русију изгледају просто неозбиљно. Светска ’осморка’ постоји не зато што се то некоме допада или не допада, већ зато што су то објективно најкрупније економије и најозбиљнији играчи с тачке гледишта спољне политике”, рекао је Медведев новинарима.
Успех руске економије, после краха, дошао је прилично неочекивано, и што је још важније, веома брзо. Зато није чудно што неке државе, и поред показатеља који се свакодневно објављују, нису у стању то да прихвате. Али, постоје и оне којима је јасно да се свет за кратко време поново изменио – још се нису навикли на монополарни свет, а он већ нестаје. И за то није заслужна само Русија, већ и „азијски змајеви” попут Кине и Индије. Хтеле не хтеле, земље старе Европе ово полако прихватају, а није далеко дан кад ће и Америци све постати јасно. Русија се, иако је очито поносна на успехе последњих година, труди да не почива на ловорикама већ да то обиље усмери на решавање још увек бројних проблема унутар земље. А признање ће доћи само по себи, кад се буде дичила не само највећим златним резервама него и земљом у којој сви добро живе, у којој нема сиромаштва, а животни век је бар близу америчком...