Црна Трава, војска и путеви

Ове зиме у Црној Трави било је страшно невреме и снежни наноси по неколико метара, тако да су сва села, у којима живи мали број становника, била потпуно одсечена од Црне Траве, где су се снабдевали свим потрепштинама, зато што ни у једном селу нема продавница, апотеке, поште и лекара.

Ово није прва таква зима, а неће бити ни последња. Када је наступила катастрофа, брзом акцијом у помоћ је прискочила војска и за кратко време пробила путеве до најугроженијих села.

То нам говори да војска треба стално да се настани у пограничној општини, да ту завршава обуку, да чува границу и да помаже народу. За војнике на сталном раду и официре треба обезбедити станове. И ето оживљавање општине у којој је све замрло.

Када су у питању путеви, ту су проблеми који могу брзо да се реше. Пут Предејане – Рупље – Црна Трава, који се градио 130 година, ни до данас не би био завршен да није председник Србије посетио Црну Траву и наложио да се уреди, што је одмах и учињено. Остали су неуређени путеви од наведеног пута до села од којих ниједан није дужи од три, четири километра. Сређивањем ових путева оживела би села јер од априла до новембра долазе људи у своје куће, сређују их и припремају се неки од њих за стални повратак.

Могли би и надлежни у катастру да помогну око сређивања имовинских односа, али и ЕПС да не искључује струју у привремено празним кућама и да не тражи 120.000 динара за прикључке, јер су они већ једном плаћени.

Ако хоћемо да оживимо села, сви треба да помогну, а парола „ништа не треба да радимо јер нема људи”, ће отерати и онај мали број који тамо живи али и оне који размишљају о повратку.

Милован Миловановић,
Пожаревац