Ко Хамасу дотура ракете

Радикални Хамас се ових дана по четврти пут жестоко сукобио са Израелом откако је преузео моћ у Појасу Газе пре петнаестак година. „Радикалан” или „исламистички” су епитети који се у западним медијима обично читају уз организацију Хамас која је 2007. године преузела моћ у појасу Газе.

Последњих дана, откако Хамас хиљадама ракета циља Израел, све чешће се говори о „исламистичкој терористичкој организацији”. Тако се Хамас званично посматра у ЕУ и САД. Изузетак у Европи су Швајцарска и Норвешка, две неутралне земље које негују контакте са Хамасом. Неке друге светске државе чак подржавају Хамас, пише Дојче веле.

За шта се залаже Хамас, на чију подршку рачуна, и одакле им толике ракете?

Хамас је основан у другој половини осамдесетих као опозиција Палестинској ослободилачкој организацији (ПЛО) Јасера Арафата. Спорно је питање да ли је Хамас на у ствари новцем израелске владе „изграђен“ као противтежа ПЛО. Не изненађује да тај сценарио данас демантују и Израел и Хамас. Јер, за разлику од ПЛО, Хамас не признаје право Израела да постоји као јеврејска држава.

На Хамасовом грбу се налази џамија Ал Акса с чувеном златном куполом, а између палестинских застава се назиру контуре неподељене палестинске државе, територија који укључује и данашње државно подручје Израела.

Арафат је 1993. у оквиру Мировног процеса у Ослу склопио мир с Израелом и тако окончао „Прву интифаду“, како се називају палестински устанци. Хамас није признао тај историјски договор и наставио је са нападима на израелском подручју.

На изборима 2006. у Појасу Газе је Хамас освојио апсолутну већину, а онда је годину дана касније војним путем зацементирао власт. На подручју Западне обале на власти је умерена странка Фатах под вођством Махмуда Абаса. Због те констелације се често може чути да палестинска подручја нису раздвојена само географски, већ и политички.

Из Појаса Газе Хамас је наставио да изводи нападе на Израел описујући их као „самоодбрану“. Ових дана сведочимо четвртој ескалацији војних сукоба, после 2008/09, 2012. и 2014. године.

Ко подржава Хамас?

Појас Газе је једно од најгушће насељених подручја у свету, са око два милиона становника на свега 360 квадратних километара. Газа је скоро сасвим изолована због безмало херметички затворених граница с Египтом на југу и Израелом на истоку и северу, те Средоземним морем на западу. Велики део становништва живи у сиромаштву, осуђен на хуманитарну помоћ – која је протеклих година, након притиска тадашњег америчког председника Доналда Трампа, била знатно умањена.

Када Хамас изводи нападе, цивилно становништво им често служи као људски штити. Ракете се испаљује из стамбених квартова, а команде се налазе у зградама. Хамас често копа и тунеле за кријумчарење оружја, понајпре из Египта. Али тамошња влада тврди да није заинтересована да се с том праксом настави.

Један од најважнијих донатора и иностраних савезника за Хамас је – Катар. Тамошњи емир је 2012. као први инострани државник посетио вођство Хамаса у Гази. Ова мала заливска држава је до сада Хамасу пребацила више од 1,5 милијарди евра. Но, Израел се нада да ће Катар и неке друге арапске земље приступити „Абрахам-Аццорду“ који је иницирао Трамп, те тако успоставити и дипломатске односе с Израелом.

Још један важан савезник Хамаса је Турска. Непосредно уочи последњих ракетних напада од стране Хамаса, турски председник Реџеп Тајип Ердоган разговарао је с политичким вођом Хамаса Исмаилом Ханијехом те му обећао подршку.

Осим Катара и Турске, Хамас подржава и цели низ невладиних иницијатива и удружења, међу њима су и она из Немачке. Како пише магазин Шпигел, немачка удружења блиска Хамасу у Појас Газе шаљу донације у милионским износима.

Одакле ракете?

Број испаљених ракета у нападима на Израел који су почели прошлог понедељка, умногоме је надмашио досадашње ескалације насиља – бројке кажу да је Хамас, по властитим наводима, само у прошли уторак у року од само неколико минута испалио 130 ракета.

С таквим интензитетом паљбе, на крај не може увек изаћи ни израелска противваздушна одбрана надалеко чувена под именом Гвоздена купола. У недељу дана је на Израел испаљено преко три хиљаде пројектила.

Хамасови пројектили су дуго стизали углавном из Ирана. Аналитичар Фабиан Хинц, који се специјализовао за тематику ракета на Блиском истоку, за немачки јавни сервис ЗДФ је рекао: „Било је познато да су разне групе у знатној мери повећале своје арсенале. Било је познато и да се количина ракета која им стоји на располагању креће у хиљадама комада, то је све у више наврата потврђено и од стране израелских извора”, наводи Дојче веле.