Бејби– буст уместо бејби бума

Ако се зна да демографска будућност једног друштва зависи од рађања, умирања и емиграција и ако имамо на уму да је због пандемије ковида 19 број преминулих два пута већи од броја новорођених беба, као и да криза изазвана короном није спречила раднике да одлазе у иностранство у потрази за бољим животом, каква је онда будућност наше нације?

Ово је питање којим се ових месеци интензивно баве демографи који покушавају да реше једначину с више непознатих, од којих се највећа тиче дужине трајања пандемије.

Због тога др Владимир Никитовић, виши научни саветник из Центра за демографска истраживања Института друштвених наука, истиче да у овом тренутку присуствујемо експерименту „уживо” и његове лекције учимо у ходу, почевши од вирусолога, епидемиолога, па све до демографа.

„Човечанство се први пут у новијој историји суочава са оваквом природном катастрофом изазваном људским фактором и биће потребно време да се ’море’ смири, а ми анализирамо последице тог епидемиолошког ’цунамија’. Оно што знамо јесте да се пандемија прво одразила на морталитет – у 2020. години постоји ’вишак’ од 14.000 смрти у односу на 2019. годину, али и овај податак треба опрезно тумачити, јер највећи број умрлих припада тзв. беби-бум генерацији, рођеној између 1946. и 1964. године, у којој се бележе највеће стопе морталитета, независно од короне. Наиме, очекивано трајање живота грађана Србије је међу најнижима у Европи. Подаци Евростата говоре да наши људи живе пет година краће од становника ЕУ – очекивано трајање живота за мушкарце износи 73, а за жене 78 година”, упозорава наш саговорник.

Иако је прошле године умрло око једанаест одсто људи више у односу на 2019. годину, треба рећи да је 2017. и 2005. године била већа смртност него 2019. године, пре свега због епидемије грипа. Ако анализирамо претходну годину, схватићемо да је у њеној првој половини број умрлих био мањи него у истом периоду 2019. години – тек у јулу бележимо вишак од 1.700 мртвих у односу на јул 2019. године. Ситуација постаје озбиљна у новембру, када имамо трећину преминулих више у односу на трогодишњи просек, и у децембру, када умире чак 73 одсто људи више у односу на двадесетогодишњи просек.

Иако је у јануару и фебруару преминуло чак 2.755 људи више него у прва два месеца прошле године, треба рећи да је 2017. године регистровано више мртвих него у прва два месеца ове године, јер је тада била епидемија грипа. Међутим, у марту ове године имамо двадесет пута више умрлих у односу на двадесетогодишњи просек”, објашњава наш саговорник.

„Ми ћемо у јулу добити коначне податке о узроцима смртности од Републичког завода за статистику, али ми се чини да ћемо (ин)директан утицај короне веома тешко проценити. Ако статистика Института за јавно здравље ’Др Милан Јовановић Батут’ сведочи да је закључно са 31. децембром од ковида преминуло 3.211 особа, а укупан број мртвих у 2020. години износи 114.954 особе, то значи да је корона била ’кривац’ само за 35 одсто смрти”, примећује Никитовић.

Он додаје да ће бити проблематично проценити утицај короне и на наталитет, јер број новорођених беба већ деценијама пада. Извесно је да је у већини држава света, уместо прогнозираног беби-бума, дошло до беби-буста (пада наталитета), што је доказ да се деца нису правила у карантину. Прелиминарни подаци за Србију говоре да је у јануару и фебруару ове године рођено 8,5 одсто беба мање него у истом периоду прошле године, а у последњем тромесечју 2020. године бележи се пад од 10 до 12 одсто новорођених.

„Што пандемија буде дуже трајала, извесно је да ће већи број партнера одложити рађање за боља времена. Аналогију с Другим светским ратом је тешко повући јер је са завршетком рата почела обнова земље, људи су добијали послове и имали наду у будућност. Сада је ситуација обрнута – људи не знају када ће пандемија стати, велики број њих је остао без посла или има смањена примања и стрепи од будућности, а то није ситуација у којој се планира породица”, каже наш саговорник.

Иако се прошлог пролећа више од 400.000 наших суграђана вратило с „привременог рада” у иностранству у Србију, Никитовић сматра да ће се тренд одласка радника наставити након завршетка пандемије.

„Велики број особа које имају завршену основну или средњу школу већ годинама одлази у Европу и тамо ради послове који су два или три пута више плаћени него овде. Возачи, кувари, келнери, неговатељи и медицински радници наставиће да одлазе и након завршетка пандемије, јер овде нема посла за све њих. У последњих пет година Србија је друга по броју пристиглог медицинског особља у Немачку – у оквиру програма немачке Савезне агенције за запошљавање дошло је 2.813 странаца, међу којима се налази 759 медицинских сестара и техничара из Србије.

Процене говоре да је сваке године из земље одлазило између 20.000 и 30.000 људи и тај тренд ће се наставити и након пандемије и после уласка Србије у заједницу европских народа. Пројекције говоре да ћемо се највише исељавати у наредних од 10 до 15 година, али је потпуно непредвидиво колики број људи ће срећу потражити под туђим сунцем. Међутим, ни за једну од земаља источног блока није предвиђено смањење миграције до периода 2030–2035. године”, закључује наш саговорник.