Приштина лажима прикрива недела

Још се није слегла прашина око писма које су представници привремених приштинских институција послали организацији „Европа ностра” захтевајући да се манастир Високи Дечани скине с листе најугроженијих европских споменика, а Приштина је отишла корак даље. Директор косовског народног музеја Ајет Леци упутио је писмо директоркама Народног и Етнографског музеја из Београда и председнику САНУ тражећи да се Приштини „врате археолошки и етнографски артефакти који се и даље чувају у централној Србији”.

На ову провокацију реаговало је и Министарство културе и информисања Србије наводећи да је реч о још једној у низу злоупотреба културе ради промоције једнострано проглашене независности Косова и Метохије и фабриковања лажног легитимитета наводних институција.

„Док се на међународном плану јасно препознаје угроженост културне баштине на простору КиМ од организованог рушења, вандалских испада над верским и културним објектима, па све до инфраструктурних пројеката у функцији угрожавања културне баштине, која траје више деценија, захтеви привремених институција у Приштини искључиво су у функцији скретања пажње с угрожавања културне баштине и стварања привида бриге о културном наслеђу”, наводи се у саопштењу ресорног министарства.

Сва ова представа режирана је, између осталог, како би се скренула пажња јавности са чињенице да је манастир Велики Дечани проглашен најугроженијим европским спомеником, а да приштинска власт већ пет година не жели да врати 24 хектара земљишта манастиру упркос одлуци уставног суда. Културолог др Јован Јањић каже за „Политику” да приштинске власти не поштују ни одлуке сопствених судова, законе, као ни налоге међународне заједнице.

Пуних пет година, подсећа он, након што је уставни суд ове квазидржаве потврдио одлуку Врховног суда и наложио враћање 24 хектара земље манастиру Високи Дечани, представници цркве нису успели да упишу власништво над овим земљиштем у катастарске књиге. Приштина не поштује ни сопствену одлуку којом је земљиште око манастира проглашено заштићеном зоном, већ су наставили да ту граде пут и поред налога из света да одустану.

Јован Јањић (А. Васиљевић)

На ту чињеницу су их и ове године, већ традиционално, опоменули шефови мисија земаља Квинте, Француске, Немачке, Италије, Велике Британије и САД. Заједничким саопштењем позвали су приштинску власт да, без одлагања, спроведе ову одлуку и подсетили да је Куртијева влада изабрана са снажним мандатом за реформе и поштовање владавине закона. Као један од кључних тестова њене решености за спровођење реформи, како је наведено, управо је враћање земљишта Високим Дечанима. Овај случај поменут је и у овогодишњем извештају Стејт департмента о верским слободама у свету.

Јован Јањић објашњава да се потези приштинске власти, иза које стоје моћне западне земље, све више показују као мрља на њиховом образу, али и на њиховој савести. „Зато су представници међународних организација почели да указују на њихово понашање, односно на уништавање културних добара. На тај начин покушавају да их приволе на дијалог, односно да их приволе да прихвате реалност и да седну за преговарачки сто”, изјавио је Јањић за „Политику”.

Приштинска власт, наглашава Јањић, традиционално се служи лажима да би прикрила своја недела, а албански народ представила искључиво као жртве. То потврђује и писмо које су приштински министри путили угледној паневропској организацији „Европа ностра”, тражећи да скину Дечане с листе најугроженијих споменика културе. „Манастир Високи Дечани јесте једно од најугроженијих културних добара не само у Европи већ и у свету. Забележено је више напада на ово цивилизацијско добро, па га је Унеско још 2006. године ставио на листу светске културне баштине у опасности, као и Пећку патријаршију и Цркву Богородице Љевишке”, подсећа Јањић.

Манастир Високи Дечани, како каже, данас је једини верски објекат и културно добро Унеска које је у Европи, а да се налази под константном војном заштитом. Не смемо да заборавимо, додаје овај универзитетски професор, на многобројне нападе на ову светињу. У фебруару и јуну 2000. на манастир је испаљено неколико граната, а у мартовском погрому, у ноћи између 17. и 18. марта, још осам.

Следећег дана велика група Албанаца се окупила у Дечанима намеравајући да оружано нападне манастир, од чега су га спасиле међународне војне снаге. У марту 2007. на манастир је испаљена граната из зоље, погодила је зид манастира, али не и цркву. На зидовима манастира су 2014. исписани графити ИД и ОВК, а крајем јануара 2016. испред манастира су ухапшена четворица косовских Албанаца с оружјем и литературом која указује на везу са ИД.

Јањић подсећа да није само угрожен манастир Високи Дечани већ све светиње на КиМ. „Од 2000. године порушено је 156 цркава и манастира на КиМ, а међу њима је велики број светиња из средњег века, попут манастира Свете Тројице код Суве Реке, Цркве Успења Пресвете Богородице из 1315. године, манастира Светог Марка код Призрена из 1476. године, манастира Светог Гаврила из 14. века”, подсећа професор Јањић.

Додаје да и данас уништавају српско духовно културно наслеђе и да је довољан пример Црква Самодрежа и Црква Светог Спаса у Приштини. Довољна су ова два примера, каже Јањић, да свет види какав однос приштинске власти имају према цивилизацијском добру. Он подсећа да су српске светиње на КиМ баштина СПЦ, али истовремено улазе у светску културну баштину, што је и разлог што су најзначајнији објекти под заштитом Унеска.

„Европа ностра” – најрепрезентативније европско удружење

„Европа ностра” је невладина, непрофитна организација, основана 1963. у Паризу. Током 50 година, како је наведено на њиховом порталу, штитили су и лобирали за културно наслеђе широм Европе. „Европа ностра” је најрепрезентативније европско удружење које брине о културном наслеђу, а има огранке у више од 40 земаља: Француској, Русији, Великој Британији, Немачкој, Швајцарској, Грчкој, Србији, Норвешкој, Финској, Шведској... Њихова мисија је, између осталог, да воде кампању за спас најугроженијих европских споменика културе и да подрже акције које воде њихове земље чланице. На листи најугроженијих споменика културе, објављеној почетком априла, прво место је заузео манастир Високи Дечани упркос томе што су се представници Приштине жалили овој организацији и пре објављивања листе.