Једнаке у математици

СОЦИОЛОГИЈА
Може ли једна од три крилатице из Француске буржоаске револуције да избрише математички јаз међу половима? Схватили сте, свакако, да мислимо на – једнакост.

Прошлост нас подучава да су дечаци добри у рачунању, а девојчице у читању. Зар Барбика није научена да одрецитује: „Часови математике су напорни!”

Иако се запажање превасходно темељи на можданим разликама одраслих људи, и даље је предмет оспоравања. Једни издвајају културне посебности: у одвојеним разредима девојчице показују више него у мешовитим. Други изјављују да су пресудни биолошки корени, од самог рођења, и да су се мозгови другачије развијали за баратање подацима.   

Луђи Гвизо из Европског универзитетског института у Фиренци недавно је, са сарадницима (Паола Сапиенца из Келогове школе за менаџемент и Фердандо Монте и Луиђи Зингалес са Универзитета Чикаго), објавио у угледном часопису „Наука” (Сциенце) да напослетку културне различитости објашњавају највише „математички јаз”. И да је он готово нестао у земљама велике полне једнакости, а да се раскорак у читању – задржао.

Полни раскорак

У трагању за одговором истраживачи су проучили податке ОЕЦД-а из 2003. којима је обухваћено 276.000 деце узраста од 15 година из 40 земаља. Свако је подвргнуто међународном оцењивању у рачунању, читању, познавању науке и одгонетању логичких загонетки, познатом под скраћеним називом ПИСА (Программе фор Интернатионал Студент Ассессмент).

Огроман број испитаника и широка лепеза друштвених уређења кључно су преимућство дотичног изучавања. Истраживање је настојало да открије да ли друштвени и културни чиниоци утичу на женски успех у математици и науци уопште.

Раскорак у математичким вештинама међу половима, чини се, делимично је у спрези са средином у којој се живи, наглашава Паола Сапиенца. И не постоји у земљама у којима жене и мушкарци имају поједнак приступ изворима и могућностима у образовању.

Иако светски образац показује да дечаци нагињу да превазиђу девојчице у математици (просечни скор других је 10,5 поена нижи), та предност увек не опстаје. У неколико земаља, укључујући Исланд, Шведску и Норвешку, девојчице су биле изједначене, чак и боље.

Научници су стога размотрили одлике друштва које би могле да објасне одступања од земље до земље, користећи мерила за уклапање жена у друштвена збивања у поређењу с мушкарцима. Поступак се назива „показатељ полног јаза” (осмисио га је 2006. Светски економски форум), а обухвата постотак жена од 15 година и старијих подобних за запошљавање и заступљеност у влади. Шта се испоставило?

Хормон не користи

У друштвима веће полне једнакости математички раскорак је ишчезао: у Шведској малтене не постоји, а у Турској девојчице заостају 23 бода. Уједно се у првој збир највиших домета које су оствариле повећао. Математичка и научна стопа за девојчице у САД, које су по заступљености у радној снази на 23. месту, у математици су десет поена испод дечака, што је у границама просека за посматране земље.

Што је друштвени положај девојчице био повољнији, веће су јој биле математичке способности. У Шведској и Норвешкој, у којима готово да се не ојећа неједнакост између мушкараца и жена у ма којем виду друштвеног живота, разлика у математичким постигнућима између девојчица и дечака била је незнатна. У Турској и Јужној Кореји, где су друштвене разлике међу половима огромне, одступања у резултатима била су велика.

Несразмера у читалачким вештинама је, међутим, веома упадљива: у свакој земљи су девојчице претекле дечаке, у полно уједначеним се та разлика повећава. У просеку су 32,7 бодова испред – у Турској 25,1 а на Исланду 61.

Мушкарци нису надаренији за природне науке, само се дечаци из еволуционих разлога раније почињали да се занимају за техничка питања и предњаче у школи, установило је друго истраживање пре готово месец дана у Швајцарској. Елсбет Штерн, професор у Савезној високој техничкој школи у Цириху, препоручује да настава из природних предмета започне раније, јер садашњи почетак за девојчице не можђе бити неповољнији.

Жене у природним наукама су запостављена мањина, додајући на мушки хормон није узрок бољем положају. Мушкарци с вишком тестостерона пре су у опасности да заврше у затвору него да постану универзитетски наставници, закључила је швајцарска научница.

Кћи славног песника лорда Бајрона (Џорџ Гордон) Огаста Ејда Лавлејс, упамћена као прва жена програмер (један програм носи њено име – ada), изузетак је који потврђује и једно и друго.