Недеља, 26.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Бигзовци” потенцијални станари зграде Поште у Савској

За месец дана биће позната намена здања на Савском тргу –културни центар или канцеларије. – Аутентична фасада коју је пројектовао архитекта Момир Коруновић биће обновљена
Пошта у Савској улици (М. Спасојевић)

Канцеларије или културни центар? Јапијевци или уметници? Град или компанија „Београд на води”? Решење ових дилема следећег месеца одредиће судбину зграде Поште у Савској улици. Обнова јој не гине и враћање изворног изгледа фасаде која је уништена у бомбардовању Београда у Другом светском рату, али док се не утврди њена будућа намена пројектовање не може да почне.

То здање архитекте Момира Коруновића према планском документу за „Београд на води” није предвиђено за рушење, већ супротно – да буде сачувано уз неколицину вредних здања која су обухваћена планом за изградњу стамбено-пословног комплекса од око два милиона квадрата на десној обали Саве.

Уговором за „Београд на води”, потписаним у згради Београдске задруге, објекту који је обновио арапски партнер држави Србији, и такође морао да га сачува, Пошта је опредељена као комерцијална зграда са канцеларијама. Али без обавезе да се њена аутентична спољашњост врати. То је идеја града, као што сада жели да тај објекат буде јавне намене и да у њега усели уметнике који су донедавно користили здање БИГЗ-а у Булевару војводе Мишића. За наш лист то открива Марко Стојчић, главни градски урбаниста.

– Обе варијанте – комерцијална или културна намена – још су у игри, преговарамо са компанијом „Београд на води”. Ако буде објекат културе, сликари, вајари, архитекте, неколико стотина бендова који су били у БИГЗ-у добили би тај простор да користе уз симболичне износе за трошкове одржавања које би плаћали. Ако тамо буду канцеларије, обнову здања финансираће „Београд на води”, а уколико буде културни центар онда бисмо то могли тако уредити да та компанија финансира уређење, али да јој се то улагање одбије од доприноса за уређивање градског грађевинског земљишта – истиче Стојчић.   

Он очекује да ће договор пасти за најкасније четири недеље, после чега следи избор пројектанта, док би обнова могла да почне следеће године.

– Пошта је већи део иселила са Савског трга, а остатак ће бити исељен када буду завршени локали у „Београду на води” где ће нове експозитуре поште бити отворене – каже главни градски урбаниста. 


Данашње здање поште подигнуро је 1920-их година (Архива Железничког музеја)

Да ће овој згради, која је после Другог светског рата реконструисана до непрепознатљивости по пројекту Павла Крата, бити враћен некадашњи изглед, најављивано је претходних година више пута у сусрет обнови Савског трга. У граду су били изричити да ће, када зграда Поште буде била продата (пошто је то раније била једна од најава), од будућег инвеститора захтевати да врати не делимично, већ у потпуности аутентичну фасаду овом здању. Неко време завладало је ипак затишје па се чинило да се одустало од ове идеје.

Да одустајање није опција постало је јасно прошлог пролећа када је за наш лист Стојчић истакао да ће за ову пошту, односно за њену реконструкцију, бити највероватније расписан архитектонски конкурс и да ће његови учесници имати задатак да обликују то здање тако да врате елементе аутентичне фасаде. Међутим, у тренутку када је градски урбаниста изашао са овом најавом није било најјасније да ли ће Пошти бити у потпуности или само делимично бити враћен изглед са потписом „српског Гаудија”, јер је тада Стојчић искључио могућност да дело архитекте Момира Коруновића буде у потпуности обновљено у изворном облику.

Према његовим наводима с почетка јуна 2020, стручњаци градског Завода за заштиту споменика културе сматрали су да технички није могуће вратити то здање у првобитни изглед јер је објекат изгубио своју оригиналну структуру. Али врло брзо, главни градски урбаниста на свом инстаграм налогу излази са идејним решењем реконструкције Поште уз недвосмислену поруку да ће јој дефинитивно бити враћен изворни изглед.

Коруновићево ремек-дело и послератни минимализам

Зграда Поште подигнута је двадесетих година прошлог века и за њу добар део стручне јавности сматра да је била Коруновићево најбоље архитектонско дело. Оштећена је у Другом светском рату, али да је било добре воље у послератно доба, могла је да се реконструише и одмах тада врати у изворно стање.

Зграда јесте обновљена, али послератно доба уместо да поврати њену првобитну лепоту – докрајчило ју је. У току те реконструкције поскидани су сви фасадни украси и орнаментика, зграда Поште је огољена, па од некада једног од најрепрезентативнијих објеката у Савском амфитеатру деценијама имамо само костур и неугледну фасаду у соцреалистичком маниру.

Трагична судбина појединих здања „српског Гаудија”

Нешто више среће од Поште у Савској имало је неколико других зграда урађених према Коруновићевој замисли. Међу њима су зграда Министарства пошта (данас Музеј ПТТ-а), зграда Соколског дома „Матица” (Стари ДИФ), Сеизмолошки завод на Ташмајдану, Црква Свете Петке, Црква Светог Лазара на Булбулдеру и Црква Покрова Пресвете Богородице у Кајмакчаланској.

Ипак, црњу судбину од судбине Поште доживело је друго Коруновићево дело – зграда дворског Маршалата, потковичасто здање које се налазило између Старог и Новог двора. Ова раскошна зграда, због визија градских урбаниста половином прошлог века, сравњена је са земљом, иако је преживела Други светски рат.


(М. Спасојевић)

Локомотива и црпна станица

Црпна станица подигнута на преуређеном Савском тргу требало би, у току лета, да замени стару, испред болнице „Свети Сава”, која ће бити срушена. Уклањање старе станице услов је за завршетак дела саобраћајнице и трамвајског коридора на потесу Савска–Немањина. Марко Стојчић очекује да ће и тај део коначно бити проходан у току лета.

– Стара локомотива са Савског трга ове године биће премештена на први перон иза зграде бивше Главне железничке станице где треба реновирати партер. Локомотива је тешка 110 тона и тражимо начин како да је дислоцирамо – истиче Стојчић.  

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Djuradj
Биће начињена велика материјална штета пошти.Да ли је то одувек била пошта?
сивошевић
жив је Момир, умро није, док је Срба и Србије. још имам каталог из галерије Сану о Момиру Коруновићу пре 30 лета
Милан
Има довољно простора и да буде смештен 1 музеј и простор за креативце. Само да се здање врати у првобитно стање.
Veliki nesrazmer u i sa centrom
Kada će biti obnovljena zgrada koja se naslanja na zadnju fasadu ( sada samo visoki zid sa ciglama ) hotela "Moskva "? Fotografije ukazuju da je zgradu bila srušena u bombardovanju6-og aprila 1941.g.Hotel je impozantan kada je obnovljen ali sa zadnje strane se naslanja na prizemnu zgradicu u kojoj je sada prodavnica SPC koja bi naravno mogla da ostane i u drugoj obnovljenoj zgradTreba izaći iz kola i uočiti tu prostornu prazninu u glavnoj ulici.Našao bi se investitor.
Има Бога
Од свега је најважнија вест да ће Коруновићево здање бити обновљено по оригиналном пројекту и исправљено злодело бомбардовања и модернизма. Још само то да дочекамо...!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.