Nedelja, 01.08.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

„Bigzovci” potencijalni stanari zgrade Pošte u Savskoj

Za mesec dana biće poznata namena zdanja na Savskom trgu –kulturni centar ili kancelarije. – Autentična fasada koju je projektovao arhitekta Momir Korunović biće obnovljena
Пошта у Савској улици (М. Спасојевић)

Kancelarije ili kulturni centar? Japijevci ili umetnici? Grad ili kompanija „Beograd na vodi”? Rešenje ovih dilema sledećeg meseca odrediće sudbinu zgrade Pošte u Savskoj ulici. Obnova joj ne gine i vraćanje izvornog izgleda fasade koja je uništena u bombardovanju Beograda u Drugom svetskom ratu, ali dok se ne utvrdi njena buduća namena projektovanje ne može da počne.

To zdanje arhitekte Momira Korunovića prema planskom dokumentu za „Beograd na vodi” nije predviđeno za rušenje, već suprotno – da bude sačuvano uz nekolicinu vrednih zdanja koja su obuhvaćena planom za izgradnju stambeno-poslovnog kompleksa od oko dva miliona kvadrata na desnoj obali Save.

Ugovorom za „Beograd na vodi”, potpisanim u zgradi Beogradske zadruge, objektu koji je obnovio arapski partner državi Srbiji, i takođe morao da ga sačuva, Pošta je opredeljena kao komercijalna zgrada sa kancelarijama. Ali bez obaveze da se njena autentična spoljašnjost vrati. To je ideja grada, kao što sada želi da taj objekat bude javne namene i da u njega useli umetnike koji su donedavno koristili zdanje BIGZ-a u Bulevaru vojvode Mišića. Za naš list to otkriva Marko Stojčić, glavni gradski urbanista.

– Obe varijante – komercijalna ili kulturna namena – još su u igri, pregovaramo sa kompanijom „Beograd na vodi”. Ako bude objekat kulture, slikari, vajari, arhitekte, nekoliko stotina bendova koji su bili u BIGZ-u dobili bi taj prostor da koriste uz simbolične iznose za troškove održavanja koje bi plaćali. Ako tamo budu kancelarije, obnovu zdanja finansiraće „Beograd na vodi”, a ukoliko bude kulturni centar onda bismo to mogli tako urediti da ta kompanija finansira uređenje, ali da joj se to ulaganje odbije od doprinosa za uređivanje gradskog građevinskog zemljišta – ističe Stojčić.   

On očekuje da će dogovor pasti za najkasnije četiri nedelje, posle čega sledi izbor projektanta, dok bi obnova mogla da počne sledeće godine.

– Pošta je veći deo iselila sa Savskog trga, a ostatak će biti iseljen kada budu završeni lokali u „Beogradu na vodi” gde će nove ekspoziture pošte biti otvorene – kaže glavni gradski urbanista. 


Današnje zdanje pošte podignuro je 1920-ih godina (Arhiva Železničkog muzeja)

Da će ovoj zgradi, koja je posle Drugog svetskog rata rekonstruisana do neprepoznatljivosti po projektu Pavla Krata, biti vraćen nekadašnji izgled, najavljivano je prethodnih godina više puta u susret obnovi Savskog trga. U gradu su bili izričiti da će, kada zgrada Pošte bude bila prodata (pošto je to ranije bila jedna od najava), od budućeg investitora zahtevati da vrati ne delimično, već u potpunosti autentičnu fasadu ovom zdanju. Neko vreme zavladalo je ipak zatišje pa se činilo da se odustalo od ove ideje.

Da odustajanje nije opcija postalo je jasno prošlog proleća kada je za naš list Stojčić istakao da će za ovu poštu, odnosno za njenu rekonstrukciju, biti najverovatnije raspisan arhitektonski konkurs i da će njegovi učesnici imati zadatak da oblikuju to zdanje tako da vrate elemente autentične fasade. Međutim, u trenutku kada je gradski urbanista izašao sa ovom najavom nije bilo najjasnije da li će Pošti biti u potpunosti ili samo delimično biti vraćen izgled sa potpisom „srpskog Gaudija”, jer je tada Stojčić isključio mogućnost da delo arhitekte Momira Korunovića bude u potpunosti obnovljeno u izvornom obliku.

Prema njegovim navodima s početka juna 2020, stručnjaci gradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture smatrali su da tehnički nije moguće vratiti to zdanje u prvobitni izgled jer je objekat izgubio svoju originalnu strukturu. Ali vrlo brzo, glavni gradski urbanista na svom instagram nalogu izlazi sa idejnim rešenjem rekonstrukcije Pošte uz nedvosmislenu poruku da će joj definitivno biti vraćen izvorni izgled.

Korunovićevo remek-delo i posleratni minimalizam

Zgrada Pošte podignuta je dvadesetih godina prošlog veka i za nju dobar deo stručne javnosti smatra da je bila Korunovićevo najbolje arhitektonsko delo. Oštećena je u Drugom svetskom ratu, ali da je bilo dobre volje u posleratno doba, mogla je da se rekonstruiše i odmah tada vrati u izvorno stanje.

Zgrada jeste obnovljena, ali posleratno doba umesto da povrati njenu prvobitnu lepotu – dokrajčilo ju je. U toku te rekonstrukcije poskidani su svi fasadni ukrasi i ornamentika, zgrada Pošte je ogoljena, pa od nekada jednog od najreprezentativnijih objekata u Savskom amfiteatru decenijama imamo samo kostur i neuglednu fasadu u socrealističkom maniru.

Tragična sudbina pojedinih zdanja „srpskog Gaudija”

Nešto više sreće od Pošte u Savskoj imalo je nekoliko drugih zgrada urađenih prema Korunovićevoj zamisli. Među njima su zgrada Ministarstva pošta (danas Muzej PTT-a), zgrada Sokolskog doma „Matica” (Stari DIF), Seizmološki zavod na Tašmajdanu, Crkva Svete Petke, Crkva Svetog Lazara na Bulbulderu i Crkva Pokrova Presvete Bogorodice u Kajmakčalanskoj.

Ipak, crnju sudbinu od sudbine Pošte doživelo je drugo Korunovićevo delo – zgrada dvorskog Maršalata, potkovičasto zdanje koje se nalazilo između Starog i Novog dvora. Ova raskošna zgrada, zbog vizija gradskih urbanista polovinom prošlog veka, sravnjena je sa zemljom, iako je preživela Drugi svetski rat.


(M. Spasojević)

Lokomotiva i crpna stanica

Crpna stanica podignuta na preuređenom Savskom trgu trebalo bi, u toku leta, da zameni staru, ispred bolnice „Sveti Sava”, koja će biti srušena. Uklanjanje stare stanice uslov je za završetak dela saobraćajnice i tramvajskog koridora na potesu Savska–Nemanjina. Marko Stojčić očekuje da će i taj deo konačno biti prohodan u toku leta.

– Stara lokomotiva sa Savskog trga ove godine biće premeštena na prvi peron iza zgrade bivše Glavne železničke stanice gde treba renovirati parter. Lokomotiva je teška 110 tona i tražimo način kako da je dislociramo – ističe Stojčić.  

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Djuradj
Биће начињена велика материјална штета пошти.Да ли је то одувек била пошта?
сивошевић
жив је Момир, умро није, док је Срба и Србије. још имам каталог из галерије Сану о Момиру Коруновићу пре 30 лета
Милан
Има довољно простора и да буде смештен 1 музеј и простор за креативце. Само да се здање врати у првобитно стање.
Veliki nesrazmer u i sa centrom
Kada će biti obnovljena zgrada koja se naslanja na zadnju fasadu ( sada samo visoki zid sa ciglama ) hotela "Moskva "? Fotografije ukazuju da je zgradu bila srušena u bombardovanju6-og aprila 1941.g.Hotel je impozantan kada je obnovljen ali sa zadnje strane se naslanja na prizemnu zgradicu u kojoj je sada prodavnica SPC koja bi naravno mogla da ostane i u drugoj obnovljenoj zgradTreba izaći iz kola i uočiti tu prostornu prazninu u glavnoj ulici.Našao bi se investitor.
Има Бога
Од свега је најважнија вест да ће Коруновићево здање бити обновљено по оригиналном пројекту и исправљено злодело бомбардовања и модернизма. Још само то да дочекамо...!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.