Кину не занима руско-амерички нуклеарни споразум

После Доналда Трампа и влада новог америчког председника Џоа Бајдена протестовала је против чињенице да Пекинг неће да се придружи споразумима о ограничавању нуклеарног оружја.

Роберт Вуд, амерички амбасадор за политику разоружавања, пожалио се ове недеље да иако Кинези „драстично увећавају нуклеарни арсенал”, и даље се оглушују на позив да са САД билатерално преговарају о овој теми.

„Одбијају да се придруже разговорима какве имамо са Русијом”, изјавио је Вуд на виртуелном састанку Уједињених нација о разоружању, преноси Ројтерс.

На то је влада председника Си Ђинпинга само одговорила да је увек спремна за дијалог. Досад су из Пекинга поручивали да немају разлога да се придружују руско-америчким договорима о зауздавању најубојитијег наоружања јер је кинески арсенал неупоредиво мањи од залиха хладноратовских непријатеља. Углавном се процењује да Сједињене Државе имају 3.800, а Русија 4.300 нуклеарних бомби (распоређених и ускладиштених).

Пентагон је у недавном извештају предвидео да ће Кина у наредних десет година удвостручити број нуклеарних бомби на 400. Према подацима Стокхолмског међународног института за истраживање мира, све поменуте земље имају и више од наведеног броја нуклеарних бојевих глава, а Кина је већ стигла до 320 комада.

Као разлог зашто није желео да са Русијом обнови „Нови Старт”, који Вашингтон и Москву обавезује да смање број распоређених стратешких (дугодометних) бојевих глава на 1.550, Трамп је наводио да су такви договори бесмислени ако не укључују и Кину. Споразум је истицао у фебруару и шеф Кремља Владимир Путин предлажући да се важење продужи за пет година, али је Трампова администрација нудила 12 месеци и да се међувремену постигне нови споразум, по могућству и са Пекингом.

Ипак, Бајденова администрација је прихватила Путинов предлог па је важење „Новог Старта” продужено до 2026. Тиме је сачуван једини преостали споразум о ограничавању нуклеарног наоружања између САД и Русије. Трампова влада је још 2019. напустила америчко-руски споразум ИНФ, који је забрањивао да се производе, тестирају и распоређују нуклеарни пројектили кратког и средњег домета лансирани са земље.

Договор Бајденове администрације и владе са Црвеног трга углавном је наилазио на похвале, али је било и гласова који су сматрали да су Бела кућа и Кремљ морали да буду упорнији да у споразум укључе и Сија. Критичари су истицали да је лоше што Вашингтон и Москва смањују атомско оружје док иста ограничења не важе и за Кину, али су подржаваоци оцењивали да је свако нуклеарно обуздавање позитивна ствар и да не постоји никаква могућност да Пекинг до 2026. сустигне Америку и Русију.

Две највеће нуклеарне силе имају 90 одсто нуклеарног оружја у свету, преноси Радио слободна Европа. Ова врста наоружања честа је тема разговора између америчке и руске владе, а наћи ће се на столу и ако се Бајден и Путин заиста следећег месеца буду сусрели на самиту, највероватније у Швајцарској.