Америчка полиција на оптуженичкој клупи

Специјално за „Политику”

ЊУ ЏЕРСИ – Смрт црнца Џорџа Флојда у Минеаполису, у мају 2020, након што му је бели полицајац клечао на врату осам минута и 46 секунди,  усмерио је фокус америчке јавности на полицијску реформу. Заговорници промена су подељени у вези са питањем да ли треба реформисати само неке аспекте полиције или би чак требало потпуно укинути полицијске снаге.

„Приведите уобичајене осумњичене” је позната реченица из још познатијег америчког филма „Казабланка”. У Сједињеним Државама „уобичајени осумњичени” у све већој мери су полицајци. Зборник Националне академије наука САД спровео је 2019. студију која је показала да бели мушкарци имају много мање шансе да буду убијени од стране полиције у поређењу са женама и мушкарцима који су Афроамериканци, амерички Индијанци и староседеоци Аљаске, или, пак, латино-мушкарци.

Иако је реформа полиције постала средиште расправе, многи Американци сматрају да тренутна дискусија мора бити проширена на питање систематског расизма уграђеног у причу о америчкој нацији и њеној култури и укорењеног у црначком ропству.

На ову тему, за „Политику” говоре Хедер Лин Maкдоналд, америчкa конзервативна политичка коментаторка, и Алекс С. Витале, професор социологије на Бруклинском универзитету.

„У последње четири деценије, САД опсесивно говоре о фантомском расизму у полицији, како не би говориле о више забрињавајућој стварности – драстично вишим стопама насилног уличног криминала црнаца”, каже Макдоналд, ауторка књиге „Рат против полицајаца: како нас нови напад на закон и ред чини све мање сигурним”.

„Црнци, између десете и четрдесет треће године, умиру од убистава 13 пута више него белци. Али њих не убијају полицајци или белци, већ́ други црнци. Иако црнци чине  12 одсто америчке популације, они извршавају преко 50 одсто свих убистава сваке године. Полицајци иду тамо где се највише пуца на људе из возила у покрету, а то је у црначким четвртима. Готово увек су позвани због  пуцњаве, у којој је неко рањен или убијен, то је у насељу где живе мањине, да би заштитили жртву која је припадник мањине, и на основу добијеног описа осумњиченог који је припадник мањине. Ове неједнакости значе да полицајци не могу да интервенишу тамо где су људи највише угрожени криминалом, а да при томе не формирају податке о заустављању и хапшењу који указују на расне разлике. То се онда против њих може (погрешно) користити у тужби за расно профилисање”, сматра Макдоналд.

Витале, аутор књиге „Крај полиције”, сматра да су само неке од неправди означене као „злочин” под надзором полиције. „Загађење животне средине, проблематични кредити и крађа плата  наносе огромну штету заједницама, али се не сматрају полицијским проблемима.

Други део проблема је што смо концентрисали сиромаштво у одређеним деловима насеља, ускратили им адекватне услуге и онда закључили да су једини ресурси који могу да реше ове проблеме наоружана полиција. Треба зауставити дискриминацију ових заједница, обезбедити им више средстава за основне услуге, а мање за полицију”, сматра наш саговорник.

Према Галуповом истраживању, поверење Американаца у полицију достигло је историјски минимум 2020. године. Само 19 одсто црнаца изразило је поверење у полицију, у поређењу са  56 одсто  белаца који заступају ово гледиште. Међутим, 86 одсто одраслих Американаца, укључујући и 81 одсто одраслих црнаца, желело би да полиција проведе исто или више времена у њиховим квартовима. Само 15 одсто свих одраслих особа у САД и 22 одсто одраслих црнаца подржавају укидање финансијских фондова полицији.

„Полицајцима је потребно више тактичке као и континуирано појачавање тренинга како би што боље реаговали у стресним ситуацијама. Не бих ставио нагласак на повећање запослених полицајаца различитог социјалног и етничког порекла, различитог пола, сексуалне оријентације итд”, објашњава Витале и додаје да је проблем у прешироко постављеној полицијској мисији која им ставља у задатак дугачку листу социјалних проблема.

Аргумент „демонтирања” полиције је такође под ударом критике. Ранија Манкаријос, извршна директорка непрофитне организације „Стопери криминала из Хјустона” рекла је за Фокс њуз да „расформирати агенције испуњене методичком обуком, оперативним стратегијама и испробаним и истинитим тестирањима у замену за програме вођене грађанима који немају искуства у овим областима – у најбољем случају је смешно”.

Ако присталице реформе не могу да се сложе око тога шта тачно треба мењати, а ’демонтирање’ полиције није право решење, шта чека америчку полицију у 2021?

„У 2020. години забележен је највећи проценат пораста броја убистава у историји САД, захваљујући антиполицијском наративу који обесхрабрује полицајце у контакту са осумњиченим криминалцима како не би били снимљени мобилним телефоном ако би морали да користе силу. Највећи број тих жртава били су црнци. Насилни улични злочини су наставили да измичу контроли у 2021. години. Полицајци масовно напуштају своја одељења, поручујући пријатељима и члановима породице да не размишљају о полицијској каријери. Једина ствар која ће променити атмосферу створену за уклањање полиције је ако бела деца почну да страдају од ватреног оружја испаљеног из моторних возила. Док се то не догоди, левичарски медији и политичари су спремни да зажмуре пред покољима у градовима”, закључује Макдоналд.

Витале каже да штета коју наноси рад полиције далеко превазилази инциденте високог профила забележене на видео- снимцима и додаје: „Јасно је да је пораст насиља изазван пандемијом, која је произвела раширену економску несигурност, фрустрацију и страх који производи више насиља.”

Макдоналд сматра да је објашњење Виталеа о порасту криминала неприхватљиво.

„У остатку света криминал је опадао током целе 2020. Само у САД тај тренд се преокренуо крајем маја 2020. када су нереди поводом смрти Џорџа Флојда почели. И то само криминал повезан са убиствима и пуцњавама из аутомобила, који није узрокован економским потребама”, каже Макдоналд.

Председник Џозеф Бајден подржава мере реформе као што су већи надзор и обука полиције и повећање средстава за рад градских полицијских снага. Те и многе друге одредбе су укључене у „Закон о правди у полицијским активностима 2021”, који је Представнички дом Сједињених Држава усвојио почетком марта. Демократски законодавци верују да ће овај закон смањити полицијско насиље над мањинама, посебно над црнцима, и истовремено побољшати рад полиције у целини. Сенат још није гласао о овом закону.